PANELISTI  prof.dr Čedomir Čupić
Tanja Azanjac, Građanske inicijative
Miodrag de Deo Mihajlović, psiholog

Tribina je održana u prepunom amfiteatru Gimnazije ,,Borislav Petrov-Braca,, u Vršcu. Prisutni su bili učenici svih razreda. Profesor Čupić je briljirao svojom sposobnošču da se prilagodi sredini i uzrastu prisutnih. Kroz niz duhovitih primera upoznao ih je sa osnovnim vrednostima koje moraju poznavati mladi ljudi koji se upravo formiraju.Njegovo izlaganje je propraćeno burnim aplauzom. Miodrag de Deo, psiholog je prihvatio metodu prof. Čupića i govorio je o svom iskustvu u radu sa mladima dajući konkretne primere. Tanja Azanjac, koja već godinama radi sa mladima ispred Građanskih Inicijativa, analizirala je odnos položaja mladih i države koja u mnogome ne ispunjava svoje obaveze i ne stvara neophodni društveni milje koji bi pogodovao mladima.
Profesor Čupić je na zahtev učenika ponovo uzeo reč i oborio ih sve s nogu pričom o ,,silikonskoj dolini,, u Beogradu, plastično i duhovito pledirajući za ,, prirodne,, stvari.
Sasvim sigurno najuspešnija tribina, i po broju prisutnih i po kvalitetu ostvarenog dijaloga.

PANELISTI:
Jelena Kotević -samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, rukovodilac grupe za normativne poslove
Marija Kolin, Institut društvenih nauka
Dragan Marković, centar za socijalni rad Vršac

Na tribini koja je održana u Sali mesne zajednice "Paja Jovanović" bili su prisutni predstavnici udruženja lica sa posebnim potrebama, škole ,,Jelena Varjaški,, za decu sa posebnim potrebama, predstavnici marginalizovanih grupa, Roma iz Vršca.
Jelena Kotević je iznela u svom izlaganju strategiju ministarstva za rad i socijalnu politiku kao i analizu postojeće pozicije i nedostataka položaja lica sa posebnim potrebama i projekciju onoga što bi se trebalo učiniti.

Marija Kolin iz Instituta društvenih nauka je takođe analizirala položaj lica sa posebnim potrebama i marginalizovanih grupa, iznela statističke podatke, i upoznala prisutne sa strategijom mogućeg poboljanja tog položaja ukoliko bi se udruženja organizovala i u potpunosti koristila projekte i programe koji im stoje na raspolaganju.
Dragan Marković, lokalni panelista i direktor centra za socijalni rad govorio je u konkretnim problemima na nivou opštine i takođe konstatovao da se malo koriste mogućnosti koje stoje na raspolaganju.

U razgovoru koji je usledio, konstatovalo se da je neophodna informatička organizovanost udruženja kao i osposobljenost za komunikaciju i pristup programima i fondovima. Istaknuta je i gotovo presudna uloga lokalnih vlasti u stvaranju klime koja bi licima sa posebnim potrebama omogućila komunikaciju i normalnu adaptaciju u postojeće društvene okolnosti. Svi su se složili da je pozicija države kao deo evropskih integracija i ovde presudna za bilo kakve pomake u položaju lica sa posebnim potrebama.

Tribina se može oceniti uspešnom iako je s pravom očekivan daleko veći broj učesnika. Možda je tome razlog bilo nevreme koje se sručilo na grad neposredno pred početak tribine.

Poznati su po proizvodnji kukuruza, žita i mleka. Mesto ima oko 3000 paora od kojih je dobar deo još uvek imućan.Građanskom parlamentu je ovo prva tribina u ovom selu posle one ,,istorijske,, od pre 5.10.2000. kada je u velikoj sali Doma kulture bilo prisutno preko 500 ljudi. Tako je ovo bila prilika da se sretnu stari prijatelji i razmene ,,utiske,, o proteklih osam godina.

Tema tribine: Uljma u EU - farmer i preduzetnik u Uljmi
gosti:
prof. Miroslav Prokopijević, Institut za ekonomsko liberalna istrađivanja
g-din Aleksandar Denda, ekspert za mala i srednja preduzeća
g-din Ivan Knežević, centar za strateška istraživanja Vojvodine
g-din Radojica Mojsijev, lokalni ekspert za razvoj

Tribina je bila izuzetno posećena, oko 150 ljudi. U prvom izlaganju Radojica Mojsijev je sumirao iskustva Uljmana u projektima koje je sa njima realizovao proteklih godina, vezano za mala i srednja preduzeća, kao i probleme u realizaciji tih projekata.
Profesor Prokopijević je izneo svoju analizu ekonomskih pokazatelja i trendova koji bitno utiču na poziciju održivosti razvoja malih i srednjih preduzeća.
Ivanu Kneževići je to bio dobar šlagvort za izlaganje o statističkim podatcima vezanih za poziciju poljoprivrednih proizvođača i opcija koje im stoje na raspolaganju u planiranju svojih gazdinstava. Aleksandar Denda je energično nastojao da objasni neophodnost organizovanja i umrežavanja interesnih društava - poljoprivrednih proizvođača, radi odbrane sopstvenih interesa, smatrajući da se u ovim tranzicionim procesima samo na taj način može opstati u uslovima nedovoljno definisanih tržišnih mehanizama.

Paor, Branislav Nikolin je postavio pitanje kako selo može odbraniti svoju mesnu zajednicu koja je distributer vode u selu, a koja je sama i izgradila čitavu mrežu vodovoda, sada kad to prelazi u nadležnost profesionalno atestiranih distributera.
U razgovoru sa gostima zaključilo se da će to biti teško izvodljivo, iako desetak porodica žive od održavanja te mreže, jer je jednostavno gotovo nemoguće ispuniti predviđene zakonske uslove za registraciju firme koja bi  izašla iz okvira mesne zajednice.
Bogdan Jovanov, jedan od onih Uljmana koji je 5.10.2000. bio u Beogradu i bio onaj koji je ispred RTS-a dobio metak u butinu (taj metak još uvek nosi)
ispričao je svoj slučaj malog-srednjeg poduzetnika. Naime, on je na javnoj prodaji kupio propalu firmu iz Uljme, i pokušao da pokrene proizvodnu. Zadužio se radi kupovine nove tehnologije, međutim, pošto mu je sud odbio da izda potvrdu o upisu u vlasništvo, on nije mogao da dobije kreditne linije, i firma koju je sa puno entuzijazma pokrenuo odlazi u stečej, ljudi ostaju bez posla, a on sam u dugovima.

To je pokrenulo priču o korupciji u sudstvu,tajkunima i jasno definisalo kolektivnu frustriranost banatskih paora sopstvenom državom i političkom elitom.
Legendarni entuzijazam paora izgleda da je znatno izbledeo tokom proteklih godina, ali ne i njihova uverenost da zakoni i pravila igre koja se moraju poštovati od svih, mogu da se ostvare samo približavanjem Srbije Evropskoj uniji.

Građanski parlament Vršac

Predavači su bili: g-đa Ilona Mihaeš, direktor borda Fonda za otvoreno društvo, Rumunija, i direktor Euro-regionalnog centra g-din Eugen Gerga, koordinator za programe Interkulturalnog centra Temišvar i g-din Marcel Bajka, lokalni expert, predstavnik u Vršcu za susedski program Rumunija-Srbija, pri ministarstvu finansije, sektor za programiranje upravljanja fondovima EU.

Kuštilj je etnički rumunsko selo na reci Karaš, tik uz granicu sa Rumunijom. Za azliku od sela Grebenac u kojem je održan prethodni panel, Kuštilj je veoma vitalno selo sa jakim komunikacijama sa Rumunijom, rganizovanim NGO sektorom, tehnološki umrežen, kako sa opštinom Vršac tako i sa organizacijama u Rumuniji.

Panel, inače dobro posećen, odmah je otpočeo neformalnim dijalogom dobrih poznanika. G-đa Ilona Mihaeš je prisutnima učinila dostupnom brošuru Fonda - Farme u EU, perspektive rumunskog sela, na rumunskom jeziku. Odmah je otpočeo razgovor o konkretnim uporednim primerima i mogućnostima uključenja u postojeće projekte, kao i o posledicama hendikepirane pozicije srpskih sela s obzirom na trenutnu poziciju države Srbije prema EU. Prisutni paori su u potpunosti shvatili kapitalan značaj informacija, i skrenuli su pažnju na činjenicu da iako imaju tehnološku infrastrukturu, ipak im nedostaje čovek koji bi profesionalno radio na projektima koji bi bili kako u interesu sela tako i pojedinaca.

G-din Eugen Gerga, kao i g-din Marčel Bajka, su im pružili podatke o mogućnostima saradnje koji su u ovom trenutku realno mogući s obzirom na položaj Srbije i na olakšanu proceduru prekogranične saradnje. U neformalnom razgovoru koji se nastavio i nakon završetka tribine, prisutan je bio očigledni entuzijazam učesnika, mogućim izbornim razrešenjem krize u Srbiji koji bi otvorio mogućnost ubrzanih procesa saradnje i komunikacije između dva dela Banata.

Građanski parlament Vršac