“Poljoprivrednici jesu najveći tranzicioni gubitnici  u Srbiji, ali će ulaskom naše zemlje u EU postati najveći dobitnici. Ako pitate zašto, odgovoriću – jednostavno, u EU ima mnogo više para za poljoprivredu nego u Srbiji“. Ovim rečima, program menadžer ABC Centra za mir, sigurnost i toleranciju Vladimir Stojanović otvorio je tribinu „EU i ruralni razvoj“ u osnovnoj školi u Rataju. Gosti tribine Predrag Stošić, projekt menadžer Agencije za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga i mr Dragan Tomić, stručni sarandnik vranjskog Zavoda za poljoprivredu pokušali su da meštanima pruže konkretne odgovore na pitanja, šta će oni dobiti od članstva Srbije u Evropsku Uniju.
„Tačno je da se integracijama Srbije otvaraju mehanizmi subvencija za poljoprivredne proizvođače i tačno je da je Bugarska iz ovih mehanizama dobila više od 2 milijarde evra prošle godine, ali ako hoćemo da se ponašamo tržišno, moraćemo da se više oslanjamo svoj rad, a ne samo na davanja“ – objasnio je Stošić. On je istakao značaj udruživanja individualnih proizvođača u zadruge, jer je upravo usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava najveći problem srpske poljoprivrede u ispunjavanju standarda ka EU. „Prosečno evropsko poljoprivredno gazdinstvo raspolaže sa oko 24 hektara zemlje, dok prosečno srpsko ima u posedu manje od 4 hektara i u takvim uslovima, naši poljoprivrednici nemaju šta da traže na tržištu“ – smatra Stošić.
On je rekao da postoji apslolutno netačno mišljanje da će srbija izgubit evropskim integracijama, ali da  je neosporno da problemi u poljoprovredi postoje.

Mr Dragan Tomić iz Zavoda za poljoprivredu objasnio je da tržište EU traži tri stvari: kvalitet, kvantitet i kontinuitet u isporuci poljoprivrednih proizvoda. „Naši proizvođači od toga imaju samo kvalitet“ – izjavio je Tomić i podvukao da bi se udruživanjem stvorio uslov i za kvantitet, dok su za kontinuitet neophodna ulaganja u mehanizaciju i modernizaciju proizvodnje. „Tu nastupaju subvencije, ne samo iz EU, već i iz nacionalnih fondova i na nama je da ih iskoristimo i okrenemo se tržišnoj utakmici“ – izjavio je Tomić.
Kod poljoprivrednih proizvođača iz Rataja, na iznenađenje, postoji svest o značaju ulaska Srbije u EU, ali oni svoj najveći problem vide u administraciji i složenim procedurama koje prate konkurisanje za sredstva, kako iz EU, tako i iz Ministarstva poljoprivrede. U ovom selu u kome se stanovništvo pretežno bavi ratarstvom i povrtarstvom je pre nekoliko godina formirana poljoprivredna zadruga „Ratajac“, ali ona danas postoji samo na papiru, zbog, po mišljenju samih članova zadruge, njihove nemogućnosti da ispoštuju procedure. „Mi ne možemo da se borimo sa birokratijom“ – jednoglasni su „Ratajci“. „Nama je potreban menadžer koji se razume u propise i koji ume da popuni sve te formulare i zbog toga se grantovi dodeljuju uvek jednim te istim gazdinstvima, a ne ljudima kojima su stvarno potrebni“ – smatraju oni.
Nedostatak menadžmenta međutim, nije jedini problem vranjskog seljaka. Nakupci, niske premije, negarantovana cena otkupa i nemogućnost države da zaštiti proizvođače, stvari su zbog kojih poljoprivrednici i nemaju baš puno poverenje u državu.

Posle završetrka javne rasprave, u neformalnom  razgovoru koji je trajao više od jednog sata, predstanici Zadruga i ABC Centra dogovorili su da im ABC Centar uradi projekat za konkurs koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede a vezan je za dodelu bespovratnih sredstava poljoprivrednim zadrugama.