Koalicija nevladinih organizacija Evropska Inicijativa Nis je danas, na centralnom gradskom trgu, organizovala proslavu dana Evrope.

Pocetak manifestacije obelezili su zvuci Ode radost, uz koje je oko 800 Nislija, plavim balonima i sa 12 zutih zvezdi, formiralo zastavu Evropske unije.

Dogadjaj je nastavljen uz nastupe lokalnih DJ-eva i koncert EKV tribute benda „Krug“ iz Beograda koji u ovom trenutku jos uvek zabavlja dobro raspolozne Nislije i Nislijke.

O aspektima konkurencije i monopola, slobodnoj tržišnoj ekonomiji, zaštiti prava potrošača i uspostavljanju efikasnog ekonomskog poretka u skladu sa privrednim modelom EU, svoja izlaganja na javnoj debati imali su:

• prof. dr Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije
• Miomir Brkić, samostalni novinar
• mr Jovan Jovanović, Centar za zaštitu potrošača Forum

Pored izvesnog broja medija (Beta, RTV5, Radio Niš, City Radio, itd.), javnoj debati prisustvovalo je 33 predstavnika stručnih udruženja, predstavnici Gradskih opština, omladinskih i nevladinih organizacija, studenti, kao i građani i građanke Niša.

Objašnjavajući položaj stanovništva tj. potrošača u kontekstu trenutnog stanja na tržištu privrede, gospodin Jovanović je naglasio da prvobitni problemi potiču od neusaglašenosti ustavom propisanih zakona i njihove praktične implementacije kao i monopolitičkog uređenja tržišnog sistema. Neadekvatna implementacija zakonskih obredbi doprinosi učvršćavanju pozicija već postojećih monopolista u pojedinim segmentima privrede, ali i pojavu novih. Takvom strukturom tržišta, građani kao potrošači postaju ugrožena grupa čija se prava u potpunosti marginalizuju.
U svim segmentima privrede, monopoli uživaju privilegiju državne vlasti. Zbog ličnih interesa,  politička elita kroz državnu vlast svesno štiti pojedine sektore privrede te je, u našoj zemlji već nekoliko godina zastupljena praksa da država stimuliše pojavu monolističkih preduzeća, naglasio je prof. dr Miroslav Prokopijević. U evropskim tržišnim sistemima, kontrola rada i poslovanja monopolističkih preduzeća kao i naklonosti države prema njima, vrši se primenom antimonopolističkih zakona za čiju je implementaciju direktno odgovorna antimonopolistička komisija koja egzistira kao nezavisno telo.
Celokupno tržište Evropske unije bazirano je na postojanju konkurencije dok tržište naše zemlje još uvek u velikoj meri karakteriše zatvorenost. Kako zakonodavni sistem ne nalaže postojanje usklađenosti ponude u odnosu na zahtev potrošača, prisustvo konkurecije je i više nego nužno. U takvim bi se uslovima prozivodnja usmeravala prema tržišnim potrebama a kvalitet roba i usluga bio veoma visok.
Usklađivanjem zakonodavnog sistema sa standardima EU, pospešio bi se proces privatizacije, privredni sistem bi postalo otvoren za postojanje zdrave konkurencije i na taj način bi se konsolidovalo oligopolno, slobodno tržište roba i usluga.

Nakon održavanja javne debate, prof. dr Miroslav Prokopijević i Miomir Brkić gostovali su u televizijskoj emisiji PODATAK PLUS na regionalnoj televiziji TV5.
Realizovanjem javne debate na temu Konkurencija, Centar za razvoj građanskog društva MilenijuM u okviru koalicije Evropska Inicijativa Niš, završio je seriju niza javnih debata u okviru visoko lokalizovanih

tema saglasnim interesovanju naših sugrađana i razvojnim potrebama naše lokalne zajednice. U cilju promovisanja evropskih sistema vrednosti a u okviru završne manifestacije Dani Evrope u Nišu, MilenijuM će organizovati i proslavu Dana Evrope na centralnom gradskom trgu u Nišu, u petak, 9. maja 2008. godine sa početkom u 17 časova.

“DANI EVROPE U NIŠU”

U periodu od 7. do 9. maja koalicija nevladinih organizacije Evropska Inicijativa Niš organizovaće završnu manifestaciju pod nazivom „Dani Evrope u Nišu“ u okviru koje je predviđena proslava dana Evrope na centralnom gradskom trgu i nekoliko pratećih aktivnosti.
U sredu 7. maja sa početkom u 17 časova u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju biće organizovana, poslednja u nizu od 6 javnih debata na temu Konkurencija.

U četvrtak, 8. maja u Obrenovićevoj ulici ispred Evropske kuće, u 18 časova, Gudački kvartet Aperto iz Niša održaće jednočasovni koncert na kome će biti interpretirana popularna dela klasične muzike evropskih kompozitora.

Na centralnom gradskom trgu, 9. maja, sa početkom u 17 časova volonteri i aktivisti EI Niš simbolično će, između plavih balona sa natpisom Niš, podići 12 žutih zvezdi uz zvuke Ode Radosti, čime će početi proslava dana Evrope koja će biti nastavljena uz nastup lokalnih DJ-eva i koncert EKV tribute benda „Krug“ iz Beograda. Očekujemo da se proslavi priključi veliki broj građana i građanki Niša.

U cilju što bolje promocije manifestacije „Dani Evrope u Nišu“ i animiranja građana da se pridruže proslavi dana Evrope, oko 50 volontera i aktivista Evropske Inicijative Niš svakodnevno distribuira 5000 plakata i 20000 flajera na 7 različitih lokacija u gradu. U izradi je i TV spot koji će narednih nekoliko dana biti emitovan na TV5, nejgledanijoj televiziji u regionu. Takođe, kampanju prati emotovanje himne Evrope na lokalnim radio stanicama, kao i emitovanje promotivnog spota koji poziva građane da se priključe proslavi dana Evrope na centralnom gradskom trgu.
Sve vreme trajanja manifestacije u Obrenovićevoj ulici, ispred Evropske kuće biće postavljen info štand na kome će volonteri EI Niš deliti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, odgovore na 100 najčešće postavljenih pitanja „100 zašto i 100 zato“ i na kome će građani i građanke Niša moći da dobiju detaljnije informacije o proslavi dana Evrope.

Centar za razvoj građanskog društva MilenijuM i Centar za zaštitu potrošača FORUM, u okviru koalicije EI Niš Vas pozivaju na javnu debatu na temu KONKURENCIJA, koja će se održati u sredu, 7. maja 2008. godine u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (Pariske komune bb, pored Gradske opštine Medijana), sa početkom u 17 časova. Javna debata se realizuje u okviru projekta SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad Niš.

O aspektima konkurencije i monopola, slobodnoj tržišnoj ekonomiji, zaštiti prava potrošača i uspostavljanju efikasnog ekonomskog poretka u skladu sa privrednim modelom EU, svoja izlaganja na javnoj debati imaće:

prof. dr Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za evropske studije
Miomir Brkić, samostalni novinar
mr Jovan Jovanović, Centar za zaštitu potrošača Forum

Aktuelni socio – ekonomski kontekst u našoj zemlji, nužno nameće državu kao nosioca većine tržišnih procesa i njene direktne arbitraže u domenu istih, čime se iskazuje visoka netolerantnost prema ličnim slobodama i pravima slobodnih pojedinaca. Međutim, snaženjem preduzetničke kulture privatnog sektora i razvijanjem poslovnih saznanja, kreira se liberalno privredno tržište kojim se ingerencija države znatno marginalizuje. Bez direktnog uticaja države, moguće je postojanje konkurentnosti nosioca ponude i zagarantovana su prava potrošača kao krajnjih korisnika tržišnih roba i usluga. U skladu sa tim, molimo Vas da poziv za učešće prosledite svima za koje smatrate da će svojim aktivnim učešćem na debati doprineti uspostavljanju i održavanju slobodne tržišne ekonomije i poboljšanju životnog standarda.

Centar za razvoj građanskog društva MilenijuM i Odbor za ljudska prava, u okviru koalicije Evropska Inicijativa Niš, uspešno su organizovali petu javnu debatu na temu „Ljudska i manjinska prava“, u sredu, 30. aprila 2008. godine u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, sa početkom u 17 casova.
O važnosti poštovanja ljudskih i manjinskih prava u našoj zemlji i usklađivanju zakonodavnog sistema sa zakonima EU kojima se takva prava i garantuju, svoja izlaganja na javnoj debati imali su:

mr Dejan Milenković, Komitet pravnika za ljudska prava
mr Aleksandra Vujić, Vojvođanski centar za ljudska prava
prof. dr Nevena Petrušić, dekan Pravnog fakulteta, Univerzitet u Nišu

Javnoj debati prisustvovalo je 32 predstavnika nadležnih Gradskih opština i institucija, predstavnici stručnih udruženja, omladinskih i nevladinih organizacija građani i građanke Niša kao i izvestan broj novinara među kojima su Fonet, Blic, Regionalna TV5, Radio Niš, City Radio, itd.
Uvodno izlaganje na javnoj debati imao je mr Dejan Milenković, koji je definisanjem osnovnog pojma ljudskih prava i ustavnim i zakonskim odredbama kojima se takva prava i garantuju, nastojao da prisutnima predoči realno okruženje u našem društvu u okviru kojeg je zakonski sistem i dalje veoma loše konsolidovan. Donošenje novog ustava 2006. godine je trebalo da označi diskontinuitet sa Miloševićevim ustavom i na taj način u potpunosti uvaži poštovanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Međutim, krucijalnih promena gotovo i da nije bilo. Poslednjih godina u našoj zemlji, iako je donešeno oko 350 zakona usmerenih na populacionu politiku, većina njih se gotovo i ne primenjuje ili se oni implementiraju u skladu sa koristima i interesima pojedinaca ili aktuelnih političkih struktura. Dodatna negativna okolnost je i u činjenici da ustavom nije određena nikakva zakonska odredba kojom bi se ljudska i manjinska prava garantovala i kao takva štitila, već su donešeni tzv. međuzakoni koji predstavljaju samo osvrt na poštovanje i primenu istih. Primenom zakonodavnih modela EU, postepeno bi se menjalo negativno stanje i tako obezbedile jednake mogućnosti za svakog. Istim bi se regulisali i principi rodne ravnopravnosti tj. ekonomska nezavisnot žena od muškaraca, i promovisala jednaka zastupljenost žena i muškaraca na mestima odlučivanja.

Sumiranjem stavova i kritika prisutnih na debati zaključuje se da je aktivna uloga svakog pojedinca nužno neophodna u procesu kreiranja senzitivnijeg društva u kojem će svi ljudi imati jednaka prava. Sve inicijative moraju tangirati kako lokalnim tako i nacionalnim potrebama i da kao takve budu direktno usmerene ka dubljoj reformi zakonodavnog sistema kojim bi se ljudska i manjinska prava garantovala i štitila od kršenja.
Nakon javne debate, panelisti mr Aleksandra Vujić i mr Dejan Milenković, gostovali su u televizijskoj emisiji PODATAK PLUS na regionalnoj televiziji TV5. U polučasovnoj emisiji, gosti su govorili o negativnim aspektima zakonodavnog sistema kojim se legitimna ljudska i manjinska prava gotovo i ne tretiraju, kao i o primenjivosti zakona EU kojim bi građani naše zemlje imali jednaka prava bez obzira, na pol, starost ili etničku pripadnost.

Poštovani/a,
Centar za razvoj građanskog društva MilenijuM i Odbor za ljudska prava, u okviru koalicije EI Niš Vas pozivaju na javnu debatu na temu LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA, koja će se održati u sredu, 30. aprila 2008. godine u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju (Pariske komune bb, pored Gradske opštine Medijana), sa početkom u 17 časova. Javna debata se realizuje u okviru projekta SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad Niš.

O važnosti poštovanja ljudskih i manjinskih prava u našoj zemlji i usklađivanju zakonodavnog sistema sa zakonima EU kojima se takva prava i garantuju, svoja izlaganja na javnoj debati imaće:

mr Aleksandra Vujić, Vojvođanski centar za ljudska prava
mr Dejan Milenković, Komitet pravnika za ljudska prava
prof. dr Nevena Petrušić, dekan Pravnog fakulteta, Univerzitet u Nišu

U poslednje dve decenije, društveno-političko okruženje u našoj zemlji uslovilo je izraženo diskriminatorno ponašanje većine u odnosu na manjinu i visok nivo radikalnosti u svim segmentima našeg društva. Podizanje građanske svesti i informisanje građana su najvažniji za proces zaštite ljudskih i manjinskih prava. Smatramo da je država najvećim delom odgovorna za sprovođenje promocije koncepta zaštite istih jer samo informisano građanstvo može biti svesno važnosti zaštite ljudskih i manjinskih prava. Harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa zakonima EU je nužan proces kojim se kreira senzitivnije društvo i garantuju prava svih diskriminisanih grupa. U skladu sa tim, molimo Vas da poziv za učešće prosledite svima za koje smatrate da će svojim aktivnim učešćem na debati doprineti oblikovanju okruženja u kome će građani naše zemlje biti ravnopravni bez obzira na svoje specifičnosti.

PANELISTI:
1. Vladimir Kozbašić – Pećinko, Razvojni fond za mlade
2. Rajko Božić, EXIT
3. Maja Stojanović, Inicijativa mladih za ljudska prava - Niš

Nakon jednočasovnog izlaganja panelista, otvorena je interaktivna diskusija u okviru koje su prisutni, razmenom svojih stavova i iskustava, nastojali da uokvire potrebe i nužnosti poboljšanja položaja mladih na lokalnom i nacionalnom nivou. Uvodno izlaganje na javnoj debati imala je Maja Stojanović, koja je prisutnima kroz položaj mladih na nacionalnom nivou, predočila aktuelne probleme sa kojima se svakodnevno susreću mladi ljudi u našoj lokalnoj zajednici. Oni su još uvek marginalizovana grupa čiji je aktivizam u svim segmentima socijalnog okruženja neizbežan i nužan.

Prema istraživanjima, najistaknutijii problemi sa kojima se mladi susreću jeste visoka stopa nezaposlenosti i neprimeren sistem obrazovanja. Od ukupnog broja nezapolsenih u Srbiji čak 47 % čine mladi ljudi, što je skoro tri puta više u odnosu na stopu nezaposlenosti mladih u zemljama EU. Kada je reč o obrazovanju, nefunkcionalnost obrazovnog sistema ogleda se u nedovoljnoj primeni Bolonjskog procesa. Posledica toga je postojanje otpora nastavnog kadra koji je još uvek za tradicionalni edukativni pristup (ex cathedra) sa jedne strane, kao i nedostatak volje mladih ljudi tj. studenata u lokalnoj zajednici da direkno utiču na reformu i utvrđivanje adekvatnog obrazovnog sistema. Onda i nije slučajno što je Univerzitet u Nišu na poslednjem mestu u našoj zemlji po usaglašavanju sa Bolonjskom deklaracijom. Mladi ljudi su direktni korisnici i nosioci segmenata našeg društva i njihovo aktivno učešće mora biti prisutno i izraženo u neprekidnoj borbi za zakonskom integracijom. Nažalost, oni su jako demotivisani.

Višegodišnja previranja i neslaganja u domenu politike od nacionalnog interesa, urušavanje sistema društvenih vrednosti kao i nedostatak komunikacije i adekvatne saradnje političke elite i mladih ljudi, proizveli su visok stepen averzije prema integraciji Srbije u EU i nepoverenje u već politizovan privredni i društveni sistem. U takvom okruženju, mladi ne veruju u slobodne i otvorene konkurse stipendiranja koje pomažu razni integracioni fondovi. Smatraju da su takvi konkursi unapred namešteni i politizovani iako je realno samo 1/3 istih iskorišćena. U stanju opšte nacionalne konfuzije, ljudi su sve manje informisani o realnoj situaciji.

Ono što u kontekstu opšte demotivisanosti mladih ipak ohrabruje jeste činjenica da postoji velika doza optimizma da će se okruženje u kome živimo promeniti i osugurati bolju budućnost. Međutim, 74% mladih ljudi ne želi da direktno učestvuje u stvaranju tih promena i navodi da većina stvari ni u kom slučaju ne zavisi od njih što je u potpunosti pogrešno. Oni moraju biti društveno odgovorniji i aktivniji. Da bi mladi bili prepoznati kao važna društvena kategorija, neophodno je utvrditi zakone i mehanizme koji će im takav položaj i garantovati. To će se najefektivnije postići u saradnji sa opštinskim i lokalnim vlastima u svakom od regiona, odakle i mora poteći inicijativa za utvrđivanjem takvog tela na nacionalnom nivou. Kao dobar primer nam treba poslužiti pokrajinska strategija za mlade u Vojvodini koja je nastala kao proizvod uloženog rada i napora omladinskih i građanskih inicijativa i vlasti lokalne samouprave.

Poslednjih meseci radilo se i na nacionalnom nivou. Saradnjom civilnog i javnog sektora, pokrenuta je inicijativa koja je rezultirala izradom nacrta strategije za mlade čije će usvajanje, nadamo se, biti jedan od priroriteta novooformljene Vlade Republike Srbije nakon 11. maja. Nadležno Ministarstvo je pri izradi nacionalne strategije bilo otvoreno za sugestije i predloge predstavnika omladinskih organizacija i mladih ljudi koji će zapravo i biti njeni korisnici. Obezbeđen je i veliki broj fondova i namenskih sredstava sa ciljem pospešivanja kvalitetnijeg položaj mladih u našoj zemlji. Moramo se usresrediti na sadašnjost i budućnost i da zajedničkim snagama od Srbije napravimo zemlju u kojoj želimo da živimo a ne u kojoj moramo! Mora se početi od malih stvari jer upravo one čine veliki pomak u stvaranju bolje budućnosti. Ne može se više veliki značaj pridavati negativnim stvarima. To se prvenstveno odnosi na ponašanje lokalnih vlasti koje negativnim merama teže da deluju na posledicu umesto da pozitivnim deluju na uzroke.

Milan Stefanović, istakao je da je Centar za razvoj granskog društva Protecta u saradnji sa opštinama Palilula i Pantelej pre dve nedelje oformio kancelariju za mlade čime je Niš postao jedan od retkih gradova u Srbiji gde je uspostavljena saradnja mladih i lokalne samouprave. Iako je za sada obezben samo prostor Protecta ulaže veliki napore da obezbedi i ostale resurse za rad kancelarije. Takođe, svi predstavnici omladinskih i nevladinih organizacija, koji su učestvovali na debati pozvani su da se aktivno uključe u rad kancelarije i svojim kreativnim predlozima i konkretnim akcijama daju svoj doprinos u poboljšanju statusa mladih u gradu Nišu.

Nakon javne debate, panelisti Vladimir Kozbašić i Rajko Božović, gostovali su u televizijskoj emisiji PODATAK PLUS na regionalnoj televiziji TV5. U polučasovnoj emisiji, gosti su govorili o položaju mladih u Srbiji, unapređenju kvaliteta njihovog života, participacije u procesima donošenja odluka kao i o primenjivosti zakona EU kojima bi mladi ljudi dobili ravnopravnu ulogu u oblikovanju okruženja u kome žive.

Petu javnu debatu Ljudska i manjinska prava, Centar za razvoj granskog društva MillenijuM u saradnji sa nevladinom organizacijom Odbor za ljudska prava, organizuje u sredu, 30 aprila u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, sa početkom u 17 časova.

Centar za razvoj grañanskog društva MilenijuM i Inicijativa mladih za ljudska prava, u okviru koalicije EI Niš Vas pozivaju na javnu debatu na temu MLADI U NIŠU, koja će se održati u sredu, 23. aprila 2008. godine u Gradskoj opštini Medijana (Pariske komune bb), sa početkom u 17 časova. Javna debata se realizuje u okviru projekta SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad Niš.
O položaju mladih u Srbiji, unapreñenju kvaliteta njihovog života i participacije u procesima donošenja odluka, svoja izlaganja na javnoj debati imaće:
Vladimir Kozbašić, Razvojni fond za mlade
Rajko Božić, EXIT
Maja Stojanović, Inicijativa mladih za ljudska prava Niš

Imajući u vidu da su mladi ljudi nosioci budućeg razvoja društva, sistemska briga o njima bi trebalo da bude integralni deo strategije svake zemlje. U Evropskoj uniji mladi se tretiraju kao stručnjaci i savetnici i imaju konsultativnu ulogu u odnosu na pitanja koja se na njih neposredno odnose. U našoj zemlji još uvek ne postoji zakonski okvir koji mladima obezbeñuje adekvatan položaj, kao ni mehanizmi kojima bi se omogućilo njihovo aktivno učešće u procesu donošenja odluka na lokalnom i državnom nivou. U skladu sa tim, molimo Vas da poziv za učešće prosledite svima za koje smatrate da će svojim aktivnim učešćem na debati doprineti da mladi ljudi dobiju ravnopravnu ulogu u oblikovanju okruženja u kome žive.
Evropska Inicijativa Niš je u proteklom periodu uspešno realizovala javne debate na teme OBRAZOVANJE, REGIONALNI RAZVOJ I DECENTRALIZACIJA, JAVNO ZDRAVLJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE. U narednom periodu EI Niš će organizovati još dve debate u okviru visoko lokalizovanih tema saglasnim interesovanju naših sugrañana i razvojnim potrebama naše lokalne zajednice: Ljudska i manjinska prava i Konkurencija.
Koaliciju EI Niš čine: Centar za razvoj grañanskog društva MilenijuM, Centar za razvoj grañanskog društva Protecta, Odbor za grañansku inicijativu (OGI), Inicijativa mladih za ljudska prava, Odbor za ljudska prava, Centar za zaštitu potrošača – FORUM, Centar razvoj civilnih resursa, Media & Reform Centar Niš. Pored članova koalicije partneri u realizaciji ovog projekta su i Gradska opština Medijana, medijski partner TV5 i ekološko društvo EDENYS iz Niša.
Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije možete nas kontaktirati na telefon Centra za razvoj grañanskog društva MilenijuM 018/513 520 ili na e­mail adresu atasevski@milenijum.org (kontakt osoba: Aleksandra Taševski).

Evropska Inicijativa Niš – Promotivna ekološka šetnja
U subotu, 19. aprila, Centar za razvoj grñanskog društva MilenijuM u saradnji sa Odredom izviñača „Josif Pančić“, u okviru koalicije Evropska Inicijativa Niš, organizovao je Promotivnu ekološku šetnju pod nazivom stazama akademika “Josifa Pančića“.

U Niškoj banji i prored loših vremenskih uslova, Promotivna ekološka šetnja okupila je blizu 250 izviñača i planinara iz regiona, veliki broj studenata, mlade ljude – ljubitelje prirode, kao i grañane i grañanke Niša.
Promotivna ekološka šetnja poslužila je kao odlično okruženje za volontere i aktiviste nevladinih i ekoloških organizacija, koji su iskoristili priliku da ostalim prisutnim učesnicima prenesu informacije i iskustva iz oblasti zaštite životne sredine i da predoče značaj njenog očuvanja i usklañivanja sa standardima Evropske Unije.
Evropska Inicijativa Niš nastaviće da se bavi problemom očuvanja životne sredine u budućnosti, kroz nastupajuće aktivnosti. Za nepunih deset dana biće organizovana još jedna akcija pod nazivom “Prvomajski uranak” sa ciljem očuvanja niških izletišta posle prvomajskih praznika i prenošenja jasne poruke o potrebama zaštite životne sredine, kao jednog od preduslova za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

PANELISTI:
1. prof. dr Anñelka Mihajlov, Ambasadori životne sredine
2. prof. dr Vesna Bjegović, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
3. prof. dr Slobodan Milutinović, Fakultet zaštite na radu, Univerzitet u Nišu

Javnoj debati Javno zdravlje i zaštita životne sredine prisustvovalo je 63 predstavnika nadležnih gradskih uprava, omladinskih i nevladinih organizacija, izviñači, studenti, grañani i grañanke Niša. Domaćin javne debate bio je dekan Fakulteta zaštite na radu prof. dr Dragan Spasić, koji je prisutnima poželeo dobrodošlicu objašnjavajući da jedino kroz održivost ideje o očuvanju životne sredine možemo obezbediti zdraviju i bolju budućnost svih nas i budućih generacija.
Početak izlaganja panelista na javnoj debati obeležen je simboličnim nagoveštajem da će se za nedelju dana, 24. aprila 2008. godine usvojiti Nacionalna strategija održivog razvoja.

Uvodno izlaganje na javnoj debati imala je prof. dr Vesna Bjegović. Definisanjem javnog zdravlja i njegove održivosti, ona je prisutnima predočila nužnosti reforme i potrebu harmonizacije sa zakonima EU. Ta neophodnost može se posmatrati sa različitih aspekata koji su najviše uslovljenji političko – društvenim procesima na svetskom nivou i na nivou naše zemlje. Naime, u procesu globalizacije i svetske politike, došlo je do pojave novih pretnji zdravlju čovečanstva oružja masovne destrukcije i prirodne katastrofe, pojava novih infektivnih bolesti kao i nezaraznih bolesti (globalna pandemija bolesti povezanih sa pušenjem i sve prisutnija gojaznost). U takvim okolnostima stvaraju se povoljni uslovi za pojavu novih pandemija i pretnji zdravlju čoveka. Sa druge strane, proces tranzicionih reformi u našoj zemlji doveo je do raspada javno – zdravstvene infrastrukture u koju se još uvek ne ulaže dovoljno. Takve prilike utiču na sve prisutnije i obimnije faktore rizika javnog zdravlja u našoj zemlji.
Zakoni koje propisuje Evropska unija, obezbeñuju visok nivo zaštite zdravlja i zdravstvenog sistema. U zemljama EU javno zdravlje se tretira kao javno dobro ali i kao socijalno dobro mnogih sektora i zajednica unutar jedne zemlje. U takvom ambijentu, prisutno je potpuno poštovanje odgovornosti u organizovanju i pružanju zdravstvenih usluga i medicinske zaštite.

U uzročnom odnosu je i zaštita i očuvanje životne sredine. Životna sredina sa svojim kvalitativnim vrednostima, daje osnovne uzroke koji za posledicu imaju razne faktore bolesti. Ulaganjem u životnu sredinu preventivno se smanjuje potreba za lečenjem velikog broja ljudi i bolesti. Na tom nivou, neophodno je izvršiti procenu čovekovog uticaja na životnu sredinu, upravljati i namenski koristiti prostor životnog okruženja i prirodnih resursa. Takoñe, za potpunu primenu održivog razvoja neophodno je uključiti zaštitu životne sredine u sve dostupne sektorske politike i kroz takav sistem ostvariti adekvatnu meñunarodnu saradnju primenom raznih programa, naglasila je prof. dr Anñelka Mihajlov.
Meñutim, nedostatak grañanskog i političkog aktivizma je prvi problem ka ostvarivanju kvalitetne meñunarodne saradnje i usklañivanju zakona sa EU. Kada je u periodu 2003/2004 godine decentralizovana vlast u oblasti zaštite životne sredine i ingerencija prebačena na lokalni nivo, inicijativa za očuvanjem gotovo i da nije bilo, niti ih još uvek ima u adekvatnoj meri. Evropski predpristupni fondovi kao i drugi fondovi za održivi razvoj, obezbeñuju dovoljan iznos materijalnih sredstava za sprovoñenje neophodnih mera u domenu očuvanja životne sredine. Meñutim, bez aktivizma i inicijative, nema ni adekvatnih programa kojima bi se sektor zaštite životne sredine dodatno unapredio. Prema Izveštaju komisije Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju za 2004. godinu, Republika Srbija veoma zaostaje po pitanju realizovanja predviñenih planova. Čak i kasnije, u periodu 2005 – 2007, učinjeno je manje od 25% planiranog u procesu stabilizacije u domenu očuvanja životne sredine.
Zaključak javne debate je da se u javno zdravlje i u očuvanje životne sredine mora ulagati. Pažnja se mora posvećivati utvrñivanju uzroka a ne samo posledica. Aktivizam grañana i političke elite su neophodni uslovi za brži napredak ka EU. Vlada bi morala imati zakonodavnu obavezu da obezbedi zdravlje stanovništva i pospešuje očuvanje životne sredine. To bi se najbolje postiglo usaglašenim meñusektorskim aktivnostima i neprekidnom saradnjom sa nadležnim Ministarstvima i Vladom Republike Srbije.
Zakon EU u oblasti javnog zdravlja i zaštiti životne sredine su nesumnjivo najbolji postojeći zakoni u svetu te je usklañivanje naših zakona sa istim neizbežno.

Nakon javne debate, panelistkinje prof. dr Anñelka Mihajlov i prof. dr Vesna Bjegović gostovale su u televizijskoj emisiji PODATAK PLUS na regionalnoj televiziji TV5. U polučasovnoj emisiji, gošće su govorile o aktuelnim problemima sa kojima se svakodnevno susreće javno zdravlje i naša životna sredina kao i o primenjivosti zakona EU u cilju pospešivanja opšteg stanja u našoj zemlji.
Četvrtu javnu debatu na temu Mladi u Nišu, Centar za razvoj grañanskog društva MillenijuM u saradnji sa nevladinom organizacijom Inicijativa mladih za ljudska prava, organizuje u sredu, 23. aprila u Gradskoj opštini Medijana u Nišu, sa početkom u 17 časova.

Centar za razvoj grañanskog društva MilenijuM i ekološko društvo EDENYS, u okviru koalicije Ei Niš Vas pozivaju na javnu debatu na temu JAVNO ZDRAVLJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE koja će se održati u petak, 18. aprila 2008. godine na Fakultetu zaštite na radu (Čarnojevićeva 10a), sa početkom u 17 časova. Javna debata se realizuje u okviru projekta SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad Niš.

O nužnosti reforme zdravstvenog sistema u Srbiji, primeni ekoloških standarda u domenu očuvanja životne sredine kao i konkretnim koristima koje će svaki pojedinac imati pridruživanjem Srbije EU, svoja izlaganja na javnoj debati imaće:
prof. dr Vesna Bjegović, Medicinski fakultet u Beogradu
prof.dr Anñelka Mihajlov, Ambasadori životne sredine
prof. dr Slobodan Milutinović, Fakultet zaštite na radu u Nišu

Projekat je deo velikog nacionalnog projekta SRBIJA U EVROPSKOJ UNIJI: Šta od toga imam JA, šta od toga ima MOJ GRAD čiju okosnicu čine 300 interaktivnih panela u 44 grada u Srbiji, na kojima će najmanje 25000 grañana imati priliku da u direktnom dijalogu sa oko 900 eminentnih stručnjaka dobije odgovore na pitanja da li i na koji način proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji utiče na sistem obrazovanja, životni standard, kvalitet života, lični i profesionalni razvoj.
Evropska Inicijativa Niš je u proteklom periodu uspešno realizovala dve javne debate na teme OBRAZOVANJE i REGIONALNI RAZVOJ I DECENTRALIZACIJA. Nakon javne debate JAVNO ZDRAVLJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE, EI Niš će organizovati još tri debate u okviru visoko lokalizovanih tema saglasnim interesovanju naših sugrañana i razvojnim potrebama naše lokalne zajednice: Mladi u Nišu, Ljudska i manjinska prava i Konkurencija.
Koaliciju Ei Niš čine: Centar za razvoj grañanskog društva MilenijuM, Centar za razvoj grañanskog društva Protecta, Odbor za grañansku inicijativu (OGI), Inicijativa mladih za ljudska prava, Odbor za ljudska prava, Centar za zaštitu potrošača – FORUM, Centar razvoj civilnih resursa, Media & Reform Centar Niš. Pored članova koalicije partneri u realizaciji ovog projekta su i Gradska opština Medijana, medijski partner TV5 i ekološko društvo EDENYS iz Niša.
Imajući u vidu da je naša lokalna zajednica u proteklom periodu bila izložena uticaju negativnih zdravstvenih faktora, čije su posledice još uvek prisutne, ova tema se nameće kao jedna od najaktuelnijih. U uzročnom odnosu je i zdrava životna sredina čijem se očuvanju mora težiti, prvenstveno kroz valorizaciju i nacionalnu zaštitu. Zemlje EU ulažu puno napora i resursa u unapreñivanju zaštite životne sredine i javnog zdravlja. U prevazilaženju jednog od najprioritetnijih problema grada Niša potrebno je angažovanje predstavnika svih relevantnih institucija, jer jedino na taj način možemo doprineti stvaranju zdravog životnog okruženja. U skladu sa tim, molimo Vas da poziv za učešće na javnoj debati prosledite svim relevantnim subjektima za koje smatrate da će svojim aktivnim učešćem na debati doprineti poboljšanju kvaliteta javnog zdravlja i pospešivanju zaštite životne sredine.
Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije možete nas kontaktirati na telefon Centra za razvoj grañanskog društva MilenijuM 018/513 520 ili na e­mail adresu atasevski@milenijum.org (kontakt osoba: Aleksandra Taševski).

Javnoj debati Regionalni razvoj i decentralizacija prisustvovalo je 92 predstavnika nadležnih gradskih institucija, uprava i odseka pri Ministartsvima, predstavnici Gradskih opština, mladi ljudi kao i veći broj grañana i grañanki. Diskusiji su prisutvovali i gospodin Dragoslav Ćirković, predsednik Gradske opštine Medijana, ujedno i domaćin debate, gospodin Bratislav Blagojević, predsednik Gradske opštine Pantelej i gospodin Milan Lapčevič, načelnik Nišavskog okruga pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Razmenom stavova i iskustava, kroz interaktivnu diskusiju sa panelistima, predočeni su osnovni uzročni problemi u okviru centralističkog državnog ureñenja i predstavljena je nužnost decentralizacije kroz ravnomeran regionalni razvoj.

Panelisti su u svom izlaganju bili izuzetno koncizni i konkretni u nameri da prisutnima predoče nužnost procesa decentralizovanja sistema vlasti kroz koji će se neminovno pospešiti razvoj svakog od regiona u zemlji. Centralističkim principom ureñenja gubi se materijalna osnova ravnomernog regionalnog razvoja jer je u takvom okruženju centralna vlast jak generator celokupne državne sirovine i svih resursnih sredstava iz regiona. Srbija je daleko od bilo kakve decentralizacije. Zaostaje za skoro svim državama u regionu, koje su manje ili više regionalizovane, pošto nastoje da "stignu" zemlje EU, u kojima se takvo ureñenje podrazumeva.

Koliko je sistem centralističkog ureñenja vlasti neodrživa frakcija, svedoči činjenica da se celokupan razvoj privrede i društva ne može adekvatno voditi i pratiti samo iz jednog smera tj. sa vrha države. Takvo okruženje je adekvatna podloga za prisutnost korupcije čiji je indeks intenziteta u Srbiji toliko visok da je gotovo ekvivalent korupciji iz perioda autokratske vlasti tokom 90 – tih. U skladu sa navedenim, opravdano je veliko nepoverenje grañanskih struktura prema vlastima naše države, naglasio je gospodin Rodoljub Šabić. On je dodao da bi sistem decentralizacije omogućio bolje funkcionisanje države i grañana, pošto podrazumeva vršenje vlasti na najjednostavniji i najneposredniji način. Osim toga, na lokalnom nivou grañani mogu mnogo lakše da kontrolišu vlast, tako da se stvaraju uslovi za smanjenje korupcije, koja je u Srbiji "pojela mnogo novca" i "progutala kilometre puta".
Dosadašnji pokušaji unapreñivanja regionalnog razvoja kroz lokalnu samoupravu proizveli su visok stepen neravnomernornosti. Tome je dodatno doprinela i nejednaka raspodela prihoda stečenih u procesu privatizacije. U ovakvom slučaju, država bi morala da obezbedi ista prava i privilegije svakom od regiona u zemlji bez izuzetaka. To bi se prevashodno, postiglo izradom programa za ravnomeran regionalni razvoj za koje bi primarna inicijativa morala da krene sa lokalnog nivao ka nacionalnom. Tako bi se osigurao povrat većeg iznosa prihoda stečenog privatizacijom.

Svoj stav po pitanju navedenog, izneo je i jedan od učesnika javne debate, gospodin Milan Lapčević, načelnik Nišavskog okruga pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. On je naglasio da se pogubne posledice centralizacije mogu ublažiti dekoncentracijom vlasti kao i fiskalnom decentralizacijom, koja bi omogućila da lokalnim zajednicama ostane znatno više prikupljenih sredstava.

Kao upečatljiv problem stagnacije u procesu decentralizacije istaknut je nedostatak grañanskog aktivizma i kadrovske stručnosti kao i nedostatak inicijative lokalnih institucijia. Nadležni organi na lokalnom nivou taj nedostatak pravdaju izgovorom nadležnosti i ingerencije državnih organa što je u većini slučajeva daleko od realnog. Takoñe, i politizam je sve više prisutan kao kočnica u nesmetanom privrednom i društvenom razvoju naše zemlje. Nacionalni interesi se moraju postaviti kao najviši prioritet, daleko iznad politike. U tom kontekstu, promene moraju poteći prvenstveno od našeg mentaliteta – moramo biti lično bolji, stručniji i odgovorniji, istakao je gospodin Aleksandar Denda.
Zaključak javne debate je da se iz sadašnje situacije centralizovane vlasti i institucionalnih sistema može izaći poreskom, administrativnom, imovinskom, ekonomskom i energetskom decentarlizacijom kako bi resursi pripali onima koji su ih stvarali. Državna ministarstva, institucije i organizacije bi trebalo raspodeliti po čitavoj zemlji i tako sanirati problem centralističke kontrole razvoja regionalnih i lokalnih sredina. Proces decentralizacije se mora kanalisati u dva pravca – od države prema lokalu ali i od lokala prema državi. U takvom okruženju bi se izbegao bilo kakav vid sukoba interesa nadležnih državnih i lokalnih vlasti.
Bez obzira na trenutno stanje i potencijalna rešenje, grañanska svest, potrebe i aktivizam su neophodni činioci svih reformi u državi. Od njih samih moraju kretati sve inicijative jer se jedino tako može pokrenuti sadašnjost.
Nakon javne debate, panelisti Rodoljub Šabić i Aleksandar Denda gostovali su u televizijskoj emisiji PODATAK PLUS na regionalnoj televiziji TV5. U polučasovnoj emisiji, gosti su predočili probleme centralističkog ureñenja dražave, nužnost procesa decentralizacije i ravnomernijeg regionalnog razvoja čime bi naša zemlja bila korak bliže EU.

Po izuzetno lepom vremenu, uz dobru muziku i puno pozitivne energije 20 volontera EI Niš koalicije delilo je promo materijal, razgovaralo sa građanima i prikupljalo pitanja za predstojeće dve javne debate “Regionalni razvoj i decentralizacija” i “Javno zdravlje i zaštita životne sredine”. Na štandu je promovisana i Promotivna ekološka šetnja koje će biti organizovana idućeg vikenda u saradnji sa odredom izviđača “Josif Pančić” iz Niša.

Štand je posetilo preko 1500 građana i građanki Niša, podeljeno je 4000 flajera i prikupljen je veliki broj pitanja, a uz redovno izveštavanje regionalnih i lokalnilnih medija sa lica mesta broj informisanih građana o akcijama EI Niš koalicije je uvećan nekoliko puta.

U narednom periodu EI promo štand biće postavljen svake srede i subote za vreme trajanja projekta, a zadnje nedelje volonteri Ei Niš koalicije svakodnevno će informisati i animirati građane da se uključe u realizaciju centralne aktivnosti - proslavu dana Evrope na centralnom gradskom trgu.

U subotu 12. aprila u centru grada biće postavljen Ei promo štand na kome će 20 volontera razgovarati sa građanima, deliti propagandni materijal i promovisati buduće aktivnosti, sa ciljem da se animira što veći broj ljudi da uzmu aktivno učešće u aktivnostima koje će organizovati koalicija Evropska Inicijativa Niš. Ei promo štand biće postavljen svake srede i subote za vreme trajanja projekta.

Druga po redu, javna debata na temu Regionalni razvoj i decentralizacija biće održana u sredu, 16. aprila 2008. godine u velikoj sali Gradske opštine Medijana. Imajući u vidu da je (de)centralizacuja jedana od najaktuelnijih tema u Nišu, na javnoj debati očekujemo učešće predsednika opština grada Niša, predstavnika okruga i gradskih uprava, medija, kao i veliki broj građana i građanki Niša.

U amfiteatru fakulteta Zaštite na radu u petak, 18. aprila biće održana treća po redu, javna debata na temu Javno zdravlje i zaštita životne sredine. Ova javna debata će biti organizovana u saradnji sa ekološkom organizacijom EDENYS iz Niša, koju sačinjavaju studenti ekologije i predstavljaće uvertiru za narednu aktivnost koalicije, Promotivnu ekološku šetnju.

Nakon treće javne debate, u subotu, 19. aprila EI Niš će, u saradnji sa Odredom izviđača „Josif Pančić“, organizovati Promotivnu ekološku šetnju koja će okupiti veliki broj izviđača, planinara, studenata, mladih ljudi, građana i građanki Niša. Gosti na promotivnoj ekološkoj šetnji biće izviđači iz Slovenije koji će na interaktivan način svim učesnicima šetnje preneti svoja iskustva o osnovnim principima i standardima zaštite životne sredine i predočiti konkretne koristi za pojedinca i lokalnu zajdenicu od pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Svoja izlaganja o problemima obrazovnog sistema u Srbiji i nužnosti njegove reforme, imali su:
• prof. dr Srbijanka Turajlić, Centar za obrazovne politike
• prof. dr Radmila Marinković – Nedučin, rektor Univerziteta u Novom Sadu
• mr Predrag Cvetičanin, Filozofski fakultet u Nišu

U izuzetnoj atmosferi, u punoj sali Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, u debati je učestvovalo 103 predstavnika obrazovnih institucija, Gradskih uprava i odseka za obrazovanje pri Ministarstvu prosvete, predsednici Gradskih opština, mladi ljudi i studenti, kao i izvestan broj građana i građanki. Kroz dvočasovnu interaktivnu diskusiju sa panelistima, govorilo se o konkretnim principima reforme obrazovanja i direktnim koristima koje će svaki pojedinac imati pridruživanjem Srbije Evropskoj uniji.

Zaključak javne debate je da se u reformu obrazovanja mora ulagati i pomagati svim raspoloživim sredstvima bilo da je reč o osnovnom, srednješkolskom ili visokom obrazovanju. U skladu sa tim, neophodno je pospešiti animaciju svih institucionalnih i državnih mehanizama u procesu reforme i na taj način stvoriti nacionalni okvir delovanja. Cilj procesa reforme
obrazovnog sistema i njegovo usklađivanje sa evropskim modelom obrazovanja ogleda se prvenstveno u podizanju kvaliteta znanja i olakšanom pristupu obrazovanju, a zatim i u otvaranju celokupnog evropskog obrazovnog sistema ka svetskom tržištu znanja pri čemu bi se stvorili uslovi za nesmetan protok informacija, ljudi, roba i usluga.

Stvaranjem takvog okruženja promovisaće se mobilnost studenata i nastavnika, smanjiti stopa nezaposlenosti mladih kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, razviti sistem lako prepoznatljivih stepena obrazovanja i uporedivih diploma, itd.

Događaj je ispratio zavidan broj lokalnih, regionalnih i nacionalnih medija – B92, BETA, Glas Javnosti, TV5, Niška TV, Radio Niš, City Radio, itd.

Narednu debatu na temu Regionalni razvoj i decentralizacija, Centar za razvoj građanskog društva MillenijuM organozovaće u sredu, 16. aprila u velikoj sali Gradske opštine Medijana u Nišu sa početkom u 17 časova.

Niš, 10. april 2008. godine

Centar za razvoj građanskog društva
MilenijuM

O potrebi i značaju poboljšanja obrazovnog sistema u Srbiji, njegovom usklađivanju sa evropskimmodelom obrazovanja kao i konkretnim koristima koje će svaki pojedinac imati pridruživanjem Srbije EU, svoja izlaganja na javnoj debati imaće:
• prof. dr Srbijanka Turajlić, Centar za obrazovne politike
• prof. dr Radmila Marinković - Nedučin, rektor Univerziteta u Novom Sadu
• mr Predrag Cvetičanin, Filozofski fakultet u Nišu

Projekat Srbija u EU – šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad pokrenut je od strane nevladinih organizacija iz 44 grada republike Srbije uz podršku Fonda za otvoreno društvo. Okosnicu projekta čini 300 interaktivnih panela na kojima će najmanje 25 000 grana Srbije imati priliku da u direktnom dijalogu sa oko 900 stručnjaka dobije odgovore na pitanja da li i na koji način proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji utiče na životni standard, kvalitet života, lični i profesionalni razvoj.

U narednih 6 nedelja Evropska Inicijativa Niš će organizovati 6 debata na kojima će veliki broj stručnjaka, eksperata i uglednih ličnosti iz javnog i društvenog života dati odgovore na pitanje Srbija u EU – šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad NIŠ?

Pored debata, biće organizovan i niz pratećih interaktivnih aktivnosti, koje će imati za cilj otvaranje tema o realnim i konkretnim koristima koje građni i lokalne zajednice imaju od pridruživanja Srbije EU. Projekat Srbija u EU – šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad NIŠ? Spovodi koalicija Evropska inicijativa Niš (Ei Niš) koju čini osam nevladinih organizacija: Centar za razvoj građnskog društva MilenijuM, Centar za razvoj građnskog društva Protecta, Odbor za građnsku inicijativu (OGI), Inicijativa mladih za ljudska prava, Odbor za ljudska prava, Udruženje za zaštitu potrošača – FORUM, Centar razvoj civilnih resursa, Media & Reform Centar Niš, uz partnersku saradnju sa organizacijom EDENYS iz Niša i gradskom opštinom Medijana.