Gosti su bili dr Radmilo Pešić, profesor ekonomike prirodnih resursa i član tima za izradu Nacionalne strategije održivog razvoja, i dr Goran Vujić, docent i direktor Departmana za inženjering zaštite životne sredine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Pešićevo viđenje Pančeva nije bilo samo kurtoazno kada je za grad rekao da ima „šarm i kulturu" i da je „pristojna sredina evropskog urbaniteta". Jedino što je istovremeno, u evropskim razmerama, i apsolutna crna ekološka tačka. Tokom razgovora o zaštiti životne sredine i evropskim standardima u toj oblasti, uz poređenje s ovdašnjim „sistemom", Pešić je izneo podatak da Srbija zbog zagađenja životne sredine godišnje gubi 15 odsto bruto nacionalnog proizvoda. U isto vreme za zaštitu sredine izdvaja se tek 0,35 odsto tog istog bruto nacionalnog proizvoda, dok je u sličnim zemljama u tranziciji ta vrsta izdvajanja neuporedivo viša i iznosi i 1,5 odsto.
Gajić je napomenuo da ovdašnja demokratska vlast nije na pravi način objasnila građanima šta se dobija ulaskom Srbije u Evropsku uniju i da je to doprinelo pojavi evroskepticizma. Bilo je reči i o reciklaži, ali i o tome da nema zakona, nema obaveštenja i nema kazni, koje bi građane usmerili u pravcu veće brige o životnoj okolini i smanjenja komunalnog otpada, njegovog razvrstavanja i recikliranja.
|
Mladi ljudi inspirisali su i izneli promene 2000. godine, oni su pokrenuli i dinamizirali celokupna dešavanja u zemlji. Ali već novembra 2000. godine ukinuto je Ministarstvo za sport i omladinu, jedina institucija koja je vodila računa o mladima. To je bila upozoravajuća poruka o tome da država ne planira da razvija odgovornu politiku prema mladima, koji su vitalan resurs svakog društva. Od 2000. do 2007. nije postojala nijedna institucija koja se bavila mladim ljudima, njihovim potrebama, problemima, perspektivama. Mladi su danas prilično marginalizovana društvena grupa – rekla je Tatjana Azanjac.
Pančić pak smatra da su „mladi u nekoj vrsti grča, straha i egzistencijalne panike i nesređenosti i da zbog toga pokušavaju da se vrate u neki raniji stadijum u kome bi se mogli osećati sigurno i dobro.
Dok Srbija ne izađe iz zatvora u koji se sama zatvorila, stvari se neće promeniti, ali i obrnuto. Dok je ovakvo stanje, zemlja se neće otvoriti – poentirao je Pančić.
Krajnji zaključak je bio da država nije do sada nije razvijala institucije, politike, strategije, akcione planove, niti je izdvajala novac za konkretne aktivnosti namenjene omladini. Sa druge strane mladi su konzervativniji od generacije roditelja, što nije prirodno i protivi se logici stvari.
|
