• Marija Kolin, Institut društvenih nauka
• Jasmina Kijevčanin, Kancelarija za implementiranje strategije za smanjenje siromaštva i
• Zlatan Jusufović, šef zdravstvenog osiguranja Sjenica

Uvodno izlaganje na javnoj debati imala ja Marija Kolin iz Instituta društvenih nauka. Na samom početku svoga izlaganja naglasila je da će govoriti uopšte o EU. Ona je naglasila poseban značaj socijalne politike u EU, odnosno svakodnevni život kao centralno pitanje socijalne politike i da je pitanje socijalne politike u Evropi počelo da skreće pažnju početkom ’90-tih godina. Pitanje socijalne politike i programi koji se odnose na to pitanje počeli su da se usklađuju na nivou EU a sve u cilju boljeg života.

Jasmina Kijevčanin iz Kancelarije za implementiranje strategije za smanjenje siromaštva, naglasila je problem ruralnog siromaštva i da se Vlada u proteklom periodu bavila različitim aspektima siromaštva i da je bilo pokušaja da se smanji razlika između razvijenih i manje razvijenih područija, ali da se u tome nije uspelo i pored raznih mera kojima je Vlada u tom pravcu pribegavala. Naglasila je i stepen siromaštva stanovništva u Srbiji koje u ovom trenutku u procentima iznosi 6,6% stanovništva ali je taj stepen siromaštva izraženiji u ruralnim sredinama i da on u procentima iznosi 13,4% siromašnog stanovništva ruralnih sredina a kao kriterijum uzeta je mesečna potrošnja od 8.800,00 dinara po članu domaćinstva.

Zlatan Jusufović, šef zdravstvenog osiguranja u Sjenici, u svom izlaganju, između ostalog naglašava da je bio koordinator grupe za smanjenje siromaštva i da ima određena iskustva po ovom pitanju. Da se bavio posebno pitanjima siromaštva dece i marginalnih grupa, da je vršio istraživanja o siromaštvu, posebno siromaštvu seoskih područija koja je obilazio i da je došao do procentualnog podatka i to da 20% stanovništva živi u siromaštvu i da su posebno pogođena deca.

Bisera Šećeragić, predsednica Lokalnog veća Evropskog pokreta, posebnu pažnju poklanja siromaštvu sandžačkih opština, i na samom početku a radi pojašnjenja pojma siromaštvo daje definiciju siromaštva sa određenim pojašnjenjima. Ona govori o pitanjima identifikacije siromaštva, odnosno ko su siromašni kako doći do podataka o siromašnima i da podatke o broju siromašnih građana izražene u procentima valja uzeti relativno i da se ti podaci razlikuju po gradovima i opštinama. Posebno navodi primer da su građani sandžačkih opština od 10 do 12 puta siromašniji od građana Beograda. Posebno naglašava potrebu izrade socijalne karte kao pokazatelj siromaštva i u daljem izlaganju navodi podatke do kojih je došla istraživanjem, koristeći podatke drugih organizacija i državnih organa, naglašavajući potrebu što hitnijih mera u pogledu smanjenja siromaštva, a da je put ka EU jedan od ključnih mera za suzbijanje siromaštva kako uopšte tako i u sandžačkim opštinama.
Debata je trajala duže nego što je predvidjeno, a završena je nakon više od 90min trajanja.

Kako je i planirano, debata je održana u subotu, 29. marta sa početkom u podne u Hali sportova gde se održavao 5. Međunarodni sajam mode i opreme. Učestvovalo je oko 50 ljudi, među kojim je, pored privrednika, bilo dosta studenata ekonomije i mendžmenta sa državnog Univerziteta, privatnog Internacionalnog univerziteta i Fakulteta BK.
Na skupu su razmatrani mnogi problemi malih i srednjih preduzeća u recesiji, a predočene su i brojne mogućnosti ekonomskog razvoja po ulasku Srbije u Evropsku uniju. Proširenje tržišta i konkurentnost, istaknuti su kao dva ključna faktora.
Panelisti iz Beograda, ekonomski analitičari Miša Brkić i Ile Kovačević, naveli su primere razvoja članica Unije i napravili neka poređenja sa Srbijom i njenim regionima. 

Jedan od navedenih primera je Poljska, koja je samo u periodu od 2004 – 2006. godine dobila 14 milijardi evra iz fondova EU. Zahvaljujući tom novcu, rečeno je u panelu, ova država uspela je da zaposli oko 320 hiljada radnika, da izgradi na hiljade kilometara puteva, vodovoda i kanalizacije. Međutim, čak 3 milijarde od tog novca odvojeno je za mala i srednja preduzeća za investicije i kupuvinu nove opreme, a gotovo milijarda ipo bankarskih kredita i bespovratne pomoći za nastup na tržištu.
Pored benefita, odnosno investicija iz evropskih fondova, proširenja tržišta i konkurentnost je predstavljena, kao prednost.
- Svaki građanin može sam videti šta mu mogu doneti slobodno tržište i konkurencija. To se najbolje može uočiti na primeru tri mobilna operatera u našoj zemlji, čiji tarifni paketi zbog konkurencije imaju sve niže cene. Tako od konkurentnosti imaju korist i  građani – rekao je jedan od panelista.
Ulaskom Srbije u EU proizvođači tekstila, obuće i nameštaja dobiće mogućnost da izvoze, ali pod jednim uslovom, ako budu konkurentni, jer će se i u Sandžaku pojaviti evropski proizvođači tekstila, obuće i nameštaja i to će biti nemilosrdna konkurencija. Ko je jeftiniji, ko ima atraktivniji proizvod taj će uspeti. Ali ono što je Sandžaku u ovom trenutku potrebno jeste redefinisanje strateških privrednih grana. Mislim da je oslanjanje samo na tekstil, koji je bio propozivna privredna grana u jendom periodu, i to kada je zemlja bila pod sankcijama, ne znači da je to danas unosan biznis. Nisam siguran ni da je proizvodnja obuće siguran biznis. Ali, zato mislim da proizvodnja hrane jeste, ali o tome se u Sandžaku malo razmišlja  - zaključeno je.

O problemima malih i srednjih preduzeća u Sandžaku i njihovoj perspektivi na debati su govorili menadžer Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka Džamila Kruševljanin i privrednik Murat Dolovac.
Panelisti su istakli zadovoljstvo debatom koja se vodila i razmenom stavova.