Dragi građani Loznice,

Čestitam vam 9.maj, Dan Evrope!

Povodom 9. maja Dana Evrope po drugi put je izveden preformans  „L.I.F.E. Love Is Equal For Everybody”, u izvođenju učenika srednje škole „Sveti Sava“ i koncert polaznika Škole rok gitare koju vodi Jovica Ivanović.  Mnogobrojni građani Loznice toplo su pozdravili učesnike ovog programa koji je najavila Marija Pavlović, članica velike grupe mladih volontera koji su sa velikim oduševljenjem učestvovali u svim aktivnostima u okviru projekta „Srbija u EU. Šta od toga imam ja? Šta od toga ima moj grad?“. Program je otpočeo sledećim tekstom:

„Dragi građani Loznice,

Čestitam vam 9.maj, Dan Evrope!

Današnja svečanost se realizuje u organizaciji Udruženja građana „Svetionik“ u okviru projekta “Srbija u EU. Šta od toga imam ja? Šta od toga ima Loznica?”. Ovaj projekat realizuju još 43 partnerske organizacije i obeležavanje Dana Evrope odvija se danas u Valjevu, Požegi, Kikindi, Pirotu, Prokuplju, Kovinu, Užicu...u više od 60 gradova širom Srbije.

Sa nama su danas saradnici i volonteri „Svetionika“,

Sa nama je danas Unija srednjoškolaca Srbije sa projektom „Svi različiti- svi ravnopravni“  koji podržava Savet Evrope. Preformans „LIFE - Ljubav je jednaka za sve“ će izvesti učenici srednje škole „Sveti Sava“ uz podršku svojih profesora Ljiljane Avramović i Miroljuba Avdalovića,

Sa nama je i Škola rok gitare Jovice Ivanovica i Centra za kulturu „Vuk Karadžić“,

Sa nama su mladi volonteri „Iskrice“ i njhov koordinator Saša Stojković,

Sa nama je i Kancelarija za mlade opštine Loznica i svi mi imamo jasan cilj.

A to je Srbija u Evropskoj uniji što pre i Loznica kao evropski grad što pre!

U proteklom periodu organizovali smo niz debata  o realnim i konkretnim temama i  koristima koje građani imaju od pridruživanja Srbije EU. Organizovali smo i niz različitih aktivnosti kojima smo pokušali da vrednosti Evropske unije približimo našim građanima.

Evropske integracije ne znače samo politički dogovor sa EU, nego sprovođenje realnih promena u suštini našeg društva, promena koje naše društvo treba da učine bogatijim, efikasnijim, pravednijim. A to znači: više radnih mesta, bolje opremljene škole i bolnice, asfaltirane puteve i ulice, čistiji vazduh, reke i šume, zaštićena prava žena, mlade koji se pitaju, koji odlučuju, koji putuju svetom umesto da odlaze. Druge smo uverili u naše istorijsko pravo da nas prihvataju kao potencijal. Srbija ima šta da ponudi Evropi. U svetu nas zbog toga danas smatraju zemljom koja ima velike šanse da uspe. Još samo da uverimo i sebe.

Potpisan je sporazum o pridruživanju Srbije EU!
Srbija je potpisala sporazum sa životom!

Trenutak je poseban, presudan, zato pridružimo se Evropi, odaberimo život.

Dragi Lozničani ...srećan vam Dan Evrope.“

Građanima su deljeni različiti materijali kojih je zaista bilo dosta: brošure „Srbija na putu ka Evropskoj Uniji“, „Evropski programi za lokalne zajednice“ i „25 Programa Evropske Unije“, kniiga „Vodič kroz sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“; lifleti „Zajedno ka Evropi“ i „Koraci ka Evropskoj Uniji“ i liflet posvećen Danu Evrope i Danu Pobede, materijali NVO „Glas razlike“ – lifleti i nalepnice, CDi „Pravac Evropa“ sa Odom radosti na nekoliko načina u izdanju Građanskih inicijativa, majice i bedževi koji na smboličan način prikazuju Loznicu u EU. Veliki broj prolaznika je tokom ovog lepog popodneva i večeri pokazao značajno interesovanje za sav ovaj materijal koji je u celosti i podeljen.

Svo vreme je bio izložen i grafit na platnu „No more ghetto! Srbiyo play together“ koji se našao na naslovnoj strani podliska današnjeg Blica „Evropa“ i koji na simboličan način pokazuje stav mladih Lozničana prema evropskim integracijama. Od svih prisutnih je ocenjen kao izvanredan.

Učesnice i učesnici panela su imali priliku da se uključe u diskusiju i da postave pitanja koja se odnose na proces pridruživanja Srbije EU, na perspektive razvoja seoskog turizma i standarde koje je neophodno ispuniti ukoliko očekujemo veći broj turista iz EU. Takođe i da čuju primere dobre prakse koji nam dolaze iz Zlakusa, Užica i sa Zlatibora.

Darko Đurović – specijalista za seoski turizam, Turistička organizacija Zlatibor, je govorio o perspektivama seoskog turizma i o interesovanjima i potrebama turista koji su zasićeni urbanim i ekološki narušenim sredinama i tipskim uslugama u velikim turističkim centrima. Takođe i o mogućnostima za razvoj autentičnih usluga u našim selima. Naglasio je i potrebu za udruživanjem domaćina koji nude turističke i druge vrste usluga u svojim seoskim domaćinstvima.  Saša Drndarević, preduzetnik u seoskom turizmu, vlasnik Etno parka "Terzića avlija" iz sela Zlakusa preneo je prisutnima svoja posve pozitivna iskustva u oblasti seoskog turizma. On se sa porodicom, nakon 18 godina života u Beogradu, vratio u selo svojih predaka, obnovio njihovo zapušteno seosko domaćinstvo i pokrenuo posao od kojeg sada porodica živi. Selo Zlakusa i kompleks “Terzića avlija” sada su na listama domaćih i stranih operatera. Više o tradicionalnom grnčarstvu Zlakušana, likovnoj i gnčarskoj koloniji, manifestacijama “Jesen u Zlakusi”, “Zlakusa u pesmi i igri” i ostalim ponudama ovog sela može se saznati i na sajtu www.zlakusa.com . 
Ljiljana Makević Tomić, direktorka Turističke organizacije Loznica, govorila je da se negativna slika o Srbiji u Evropi i svetu mora menjati vrlo upornim radom i uz upotrebu svih marketinških sredstava. Dobar primer za to je i manifestacija koju Turistička organizacija Loznica organizuje već niz godina, “Evropa pleše” a na kojoj se okupljaju Kulturno umetnička društva iz Srbije i Evrope. Iskustva učesnika su uvek veoma pozitivna i oni u potpunosti menjaju sliku o Srbiji prilikom gostovanja na ovoj manifestaciji na koju dolaze praćeni velikom skepsom svojih sunarodnika.

Ova Panel diskusija je poslednja od ukupno šest koliko ih je bilo realizovano u proteklih dva meseca u Loznici i Krupnju. Organizovana je u saradnji sa Turističkom organizacijom Loznica i Centrom za kulturu „Vuk Karadžić” Loznica. Predstavlja deo završnih aktivnosti projekta “Srbija u EU. Šta od toga imam ja? Šta od toga ima Loznica?”, koji je realizovalo Udruženje građana Svetionik skupa sa 43 partnerske organizacije iz cele Srbije a koji je podržao ISC - Institute for Sustainable Communities i Fond za otvoreno društvo.

„Moj dan u Evropi“ počeo je u 15:30 u dvorištu Tehničke i Srednje škole „Sveti Sava“ tako što su mladima deljeni različiti materijali: brošure „Srbija na putu ka Evropskoj Uniji“, „Evropski programi za lokalne zajednice“ i „25 Programa Evropske Unije“; lifleti „Zajedno ka Evropi“ i „Koraci ka Evropskoj Uniji“, materijali NVO „Glas razlike“ – lifleti i nalepnice, i bedževi koji na smboličan način prikazuju Loznicu u EU. Istovremeno su loznički „grafiteri“, predvođeni dizajnerom Admirom Polovinom, crtali dva grafita koji smbolično prikazuju Srbiju kao deo EU - na platnu i na zidu koji se nalazi preko puta ulaza u dvorište ovih škola. Sa crtanjem grafita počelo se još u ponedeljak pripremom zidova i platna za iscrtavanje i, uprkos kišovitom vremenu a zahvaljujući upornosti i želji da akcija uspe, radilo se i naredna tri dana kako bi bili gotovi na vreme. U 19:00 je izveden preformans „L.I.F.E. Love Is Equal For Everybody”, a nakon toga Rok koncert lozničkih neafirmisanih rok bendova.

Ove aktivnosti povezale su projekat „Srbija u EU. Šta od toga imam ja? Šta od toga ima moj grad?“ sa projektom „Svi različiti – svi ravnopravni“ koji je pokrenula Unija Srednjoškolaca Srbije na inicijativu Saveta Evrope i u kome učestvuje deset škola iz Srbije medju kojima je i Srednja škola ''Sveti Sava''. Oba projekta imaju za cilj da mlade u Loznici na konkretan i njima blizak način informišu o tome šta EU nudi mladima u Srbiji i da im približe vrednosti koje se neguju u zemljama Evropske Unije.

U aktivnostima su učestvovali Udruženje građana “Svetionik”, Srednja škola “Sveti Sava” i Kancelarija za mlade opštine Loznica. Ceo dan je obeležila izuzetno pozitivna atmosfera, visoka motivisanost mladih Lozničana, duh zajedništva i radost kreiranja crteža, glume, pokreta i muzike. Mladi iz Loznice pokazali su da hoće, da mogu i da znaju kako da osmisle sjajna događanja uz sasvim malo podrške i razumevanja odraslih u čijoj je moći da donose odluke. Posebno je potrebno istaći podršku direktora škole „Sveti Sava“ koji je omogućio da se u dvorištu škole organizuju sve ove aktivnosti i rad i angažovanje velikog broja volontera.

Gosti na debati „Mladi u Evropskoj Uniji / programi za mlade EU“ bili su Jelena Kleut, asistentkinja na predmetu komunikologija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Tijana Morača, saradnica na omladinskim programima Građanskih inicijativa i  Nenad Borovčanin, prvak Balkana u boksu, iz Loznice.

Tijana Morača je u uvodnom delu izlaganja predstavila istraživanje o položaju mladih koje je u okviru jednog ranijeg projekta rađeno na teritoriji opštine Loznica, na uzorku od 200 srednjoškolaca. Mladima su, tokom istraživanja, između ostalih postavljana i sledeća pitanja: Kako vide svoj položaj u Loznici?; Koji su njihovi najveći problemi?; Na koji način ih rešavaju?...Podaci dobijeni ovim istraživanjem podudaraju se sa opštim rezultatima istraživanja koja su rađena u drugim gradovima Srbije. Neki od indikativnih rezulata, koji govore o položaju mladih u Srbiji, su:

• od 60 do 70% mladih se izjasnilo kako bi, da ima priliku, otišlo iz svog grada;
• što se tiče mobilnosti mladih i njihovih mogućnosti da putuju - 53% mladih nije nikada putovalo u zemlje za koje je neophodna Šengenska viza;
• 73% mladih još uvek živi sa roditeljima;
• više od 1/3 ne vidi mogućnost za rešenje svog trenutnog (lošeg) i budućeg statusa...

U daljem izlaganju poseban akcenat stavila je na potrebu jačanja institucionalnog okvira kada je aktivizam mladih u pitanju. Navela je primere gradova u kojima su otvorene Kancelarije za mlade (a Loznica je jedan od prvih gradova u kojem je ovakva kancelarija otvorena i uspešno radi sa dosta solidnim pristupom sredstvima iz opštinskog budžeta), te primere mogućnosti da kroz ovakve Kancelarije mladi artikulišu svoje potrebe i ideje. Takođe je naglasila neophodnost povezivanja i udruživanja mladih i kroz neformalne grupe, ali i kroz udruženja i nevladine organizacije kao jednog od načina rešavanja nekih problema i realizacije inicijativa mladih.

Jelena Kleut je govorila o Evropskoj Uniji i položaju mladih u zemljama EU uz veoma interesantnu Power Point prezentaciju i aktivno učešće publike. Takođe i o programima EU koji se nude mladima kao i njihovoj nameni (mobilnost mladih, podsticanje omladinskih inicijativa, upoznavanje različitosti i sl.). Potom je informisala prisutne o obrazovnim programima za mlade među kojima su: COMENIUS, LEONARDO DA VINČI, ERAZMUS, ERAZMUS MUNDUS, TEMPUS, GRUNDVIG...Posebno se zadržala na programima dostupnim mladima u Srbiji navodeći koje sve mogućnosti postoje za školovanje naših mladih u zemljama EU, kao i kakve su mogućnosti za vlontiranje i, samim tim, putovanja, upoznavanje različitih kultura, mladih iz drugih zemalja, učenje jezika. Posebno je istakla da su iskustva stečena učešćem u ovakvim programima veoma značajna i za ličnu izgradnju i napredovanje, ali i za mogućnost zapošljavanja nakon završetka školovanja. 

O svom bogatom iskustvu kada su u pitanju zemlje EU i organizacija amaterskog i profesionalnog sporta, govorio je Nenad Borovčanin, prvak Balkana u boksu, naš sugrađanin. Istakao je visoku organizovanost zemalja EU kada su mladi i sportske aktivnosti u pitanju, odlične uslove koji postoje za treniranje, pripreme i uopšte bavljenje sportom i pozvao sve prisutne da se više bave sportom. Takođe je izneo neke od ideja do kojih je došao na mnogobrojnim putovanjima a koje sada pokušava da realizuje u Loznici. Pozvao je mlade da pokažu inicijativu navodeći da je neophodno da šanse za sebe stvaraju sami i ne čekaju da neko drugi rešava njihove probleme.

Mnogobrojna publika, oko 100 mladih Lozničana, je bez ustezanja postavljala mnogobrojna pitanja, atmosfera na panelu je bila odlična, ostvarena je neposredna komunikacija sa panelistima koja se nastavila i nakon formalnog završetka skupa koji je trajao oko 2 sata. Opšti utisak je da je debata bila najbolja od svih koje su organizovane do sada. Snimljen je prilog koji je emitovan na RTV Podrinje.

Svi relevantni lokalni mediji su se odazvali i preneli poziv mladim Lozničanima da se uključe i svojim prisustvom ili, još bolje, aktivnošću daju doprinos Evropskom duhu Loznice.

Najavljena je i u petak, 18. aprila 2008. u 22:00h organizovana žurka „žEUrka“ u Klubu Urbano. Ulaz je bio besplatan, a svi posetioci, njih oko 200, su se dobro proveli (i bez narodne muzike koje uglavnom dominira ostalim mestima za izlazak), ali i dobili bedž koji na simboličan način prikazuje Loznicu u Evropskoj Uniji i pozivnicu da prisustvuju debati na temu: „Mladi u Evropskoj uniji / programi za mlade EU“ koja će biti održana u ponedeljak, 21.aprila 2008. u Velikoj sali SO Loznica sa početkom u 18:00h .

BANJA KOVILJAČA: U Banji Koviljači, u plavoj sali Specijalne bolnice za rehabilitaciju, u organizaciji Udruženja građana „Svetionik“,  16 aprila 2008 održana je IV debata sa temom – „Javno zdravlje“. Panelistkinje na ovoj panel diskusiji bile su gošće iz Beograda, Dr Hajrija Mujović - doktor medicinskog prava, viša naučna saradnica Instituta društvenih nauka, Dr MSc Bosiljka Đikanović, asistentkinja na Institutu za Socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Dr Gordana Mihajlović, pomoćnica direktora Specijalne bolnice.

U uvodnom delu izlaganja Dr MSc Bosiljka Đikanović je predstavila položaj i perspektive koje se otvaraju ulaskom Srbije u EU kada je javno zdravlje u pitanju. Definisala je pojam Javnog zdravlja, istakla određene zakonske regulative zdravstvenog sistema naše zemlje i napravila komparaciju sa zdravstvenim sistemom zemalja EU. Naglasila je značaj preventivne zdravstvene zaštite u EU. Upoznala je prisutne sa funkcionisanjem zdravstvenog sistema u EU i mogućnostima primene kod nas. S tim u vezi iznela je stav da nije poželjno, niti neophodno, u potpunosti usvajati sistem uređenja zdravstvene zaštite bilo koje druge zemlje članice i primenjivati ga kao svoj, već određena rešenja treba prilagoditi našoj zemlji ali tako da odgovaraju osnovnim principima EU. Zatim je predstavila projekat „Zajedno za zdravlje“ koji će biti realizovan od 2008. do 2013. u EU. Projekat obuhvata 300 manjih projekata kojima će se baviti zemlje članice. Neki od ciljeva projekta su: unapređenje zdravlja građana, razvijanje informacionog sistema, razvijanje kapaciteta da se odgovori na pojavu raznih virusnih infekcija kako ne bih poprimile oblik pandemije, povećanje bezbednosti na radnom mestu, poboljšanje uslova rada i sl. Projekat akcenat stavlja na prevenciju bolesti. Poseban značaj dala je razvoju informacionih sistema među zemljama članicama u cilju blagovremenog reagovanja na bolesti ( SARS, ptičji grip, bolest ludih krava i druge).

Zatim je o vrednosnom sistemu u okviru zdravstvenog sistema, izlaganje nastavila Dr Hajrija Mujović. Istakla je da je proces integracija sa EU, kada je u pitanju zdravstvena zaštita, u Srbiji već otpočeo, i to po pitanju standarda lečenja, humanizacije odnosa lekar – pacijent, povećanja prava pacijenata i sl. Ono čemu se teži jeste izjednačenje zdravstvenih propisa kod nas i u zemljama EU. U daljem izlaganju prezentovala je zdavstveni sistem zemalja EU sa naglaskom na prava pacijenata. Postoje građanska udruženja koje čine pacijenti (“sindikati pacijenata“) koji štite interese svih pacijenata i obezbeđuju jednaka prava na zdravstvenu zaštitu. Govorila je o pravima pacijenata kao oblasti gde se najbolje vidi koliko je EU otišla daleko. Kao neke od vrednosti koje se u okviru EU ističu, a tiču se zdravstvene zaštite, jesu humanost i odgovoran odnos prema zdravstvenoj zaštiti pacijenata. Istakla je i Deklaraciju o promovisanju prava pacijenata kao i dve vrste pravne zaštite - sudsku i vansudsku.

Nakon završetka izlaganja gošći iz Beograda, usledila je dinamična i zanimljiva diskusija tokom koje su posetioci postavili brojna pitanja i dobili iscrpne odgovore.

U završnom delu debate se Dr Gordana Mihajlović zahvalila prisutnima na učešću kao i Svetioniku na odabiru bolnice za realizaciju ovakve vrste aktivnosti. Istakla je veliko zadovoljstvo zbog toga, kao i značaj današnje teme. Zatim je ukratko predstavila svoju ustanovu i, u većoj meri, već usvojene evropske principe na kojima se zasniva rad u njoj. Istakla je da se u ustanovi bave dijagnostikom, prevencijom bolesti, lečenjem ortopedskih, reumatoloških, neuroloških i drugih oboljenja. Pored toga ustanova se bavi i turističko ugostiteljskim aktivnostima i, za pacijente i goste Banje, organizuje brojne kulturne sadržaje. U bolnici je, kao deo nemedicinskih usluga, otvoren i SPA i Velness centar “Kovilje”.

Nakon panela priređen je koktel za učesnike i posetioce. Pre debate panelistkinje su gostovale na lokalnoj RTV „Podrinje“ gde je snimljena emisija od oko 20 minuta „Razgovor s povodom“ koja je emitovana 17.4.2008. u 20h. Skup je trajao ukupno 2 sata. Opšti utisak domaćina, organizatora i učesnika o panelu je da je on bio veoma dobar i nadasve koristan. 

KRUPANJ: Uvodnu temu panela prezentovala je Evica Mihaljević. U svojoj prezentaciji težište je stavila na proizvodnju krompira, maline i kupine, ali se osvrnula i na proizvodnju šljiva, a što su prozvodi karakteristični za Rađevinu i Krupanj. Takođe je govorila o tome koji su uslovi potrebni da bi naša zemlja ušla na listu evropskih zemalja za izvoz (sa naglaskom na kontrolu karantinskih bolesti). Predstavila je novi Zakon o semenskoj proizvodnji. Prezentovala  je primere dobre prakse gajenja ovog jagodičastog voća u Kini, Čileu i Kanadi. Izlaganje je završila iznošenjem činjenica o evropskim standardima kad je u pitanju plasman proizvoda i naglasila da se proizvođači moraju prilagoditi ako žele da budu konkurentni, kao i da se moraju udruživati ako žele da proizvod plasiraju što bolje.

Zatim je o plasmanu proizvoda i uslovima koji vladaju u Evropskoj uniji govorio drugi panelista, Vlade Zarić. Istakao je otvorenosti EU za autohtone vrste našeg voća prvenstveno misleći na šljivu, jabuku kiseljaču, određene vrste krušaka i sl. i to da se one moraju zaštititi kao naše sorte. Naglasio je zbog čega nam je potrebno članstvo u EU (slobodno kretanje kapitala, poštovanje propisa, razmena tehnologije, subevncije za poljoprivredu, sticanje znanja, plasiranje radne snage, slobodan protok robe, zaštita zdravlja potrošača...) i da mi u stvarnosti već duže vreme usklađujemo svoje standarde sa EU iako nismo još njena članica, jer jedino tako možemo da poslujemo sa njenim članicama. Naglasio je i to da je i Rusija uvela standarde EU kada je uvoz poljoprivrednih proizvoda u pitanju, te da ih, kada izvozimo u Rusiju, svakako moramo poštovati. 

Oboje panelista su više puta podvukli da pridruživanje EU znači, ne samo promene zakona i prihvatanje standarda, već prihvatanje određenog sistema vrednosti, kao i da uređeno društvo, kao što je EU, omogućava zaštitu i proizvođača i kupca, i stvaranje uslova za bolji i lakši plasman proizvoda na tržištu.

Prisutni građani su postavljali pitanja i tokom i na kraju izlaganja, a ostvarena je zanmiljiva neformalna komunikacija sa panelistima i organizatorima debate i pre početka, i nakon debate. Izvesno da su prisutni građani bili vrlo zainteresovani za temu i zadovoljni izlaganjem panelista čak i kada su izražavli svoje neslaganje (kojeg je bilo, ali je u osnovi doprinelo dinamičnosti diskusije i provociralo nove odgvore). Nakon završetka skupa nekoliko građana je ostalo da dobije još neke informacije ili jednostavno da ispričaju ono što ih kao proizvođače najviše tišti. Zanimljiv je bio odgovor i komentar jednog mladog proizvođača koji je na pitanje da li je on lično za ili protiv ulaska Srbije u EU odgovorio: „To je kao da ste me pitali da li će da svane. Svakako hoće i mi ćemo ući u EU. Pitanje je hoće li tog dana padati kiša, sneg ili će biti sunačno...“

Neka od karakterističnih pitanja koja su postavljena panelistima su:

Opšti utisak je veoma povoljan. Prema ranijim iskustvima, skup je bio dobro posećen. Trajao je skoro 2,5 sata sa još najmanje dvadesetak minuta neformalnog razgovora.

U uvodnom delu izlaganja Dr Miorslav Prokopijević je govorio o regionu Jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju i Crnu Goru, perspektivama evropske budućnosti naše zemlje, koja nije rezervisana samo za državu u celini, nego i za opštine i regione koji mogu samostalno graditi partnerstva i stvoriti strategiju za budućnost. Istakao je da je jačanje lokalnih i regionalnih vlasti i civilnog društva suština napora da se postigne cilj - pridruživanje EU. Zatim i da su pojedine teritorijalne jedinice (gradovi,opštine, regioni), dale bolji okvir za dostizanje vrednosti EU nego sama država i pri tome je naveo primer opštine Inđija. U daljem izlaganju istakao je suštinu politike EU, principe na kojima se zasniva pristup EU, kao i koristi po pitanju ekonomskog razvoja i ulaganja koje od pristupanja EU mogu u bližoj ili daljoj budućnosti imati naše opštine i gradovi.

Izlaganje je nastavila lokalna panelistkinja, Ljiljana Nikolić – koordinatorka Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj opštine Loznica, koja je iznela neke rezultate, a koji su, po ugledu na dobra evropska i svetska rešenja, dostignuti i u Loznici. Istakla je “Sistem 48” (za dobijalnje dokumenata) koji je po uzoru na Baltimorski sistem preuzela opština Inđija, a potom i Loznica, kao jedan od dobrih primera uspešne saradnje sa drugim gradovima i opštinama u regionu i šire. Zatim je svim prisutnim posetiocima dala objašnjenje zašto ona želi da naša zemlja uđe u EU, osvrćući se na svoj život u periodu od 1990. do 2000. godine. sećajući se svih problema sa kojima se susretala, a čiji uzrok je bila upravo loša politika naše zemlje koja, prema njoj, ne bih smela da se ponovi.

Mr Goran Nikolić je izložio dva moguća scenarija za Srbiju („dobar“ i „loš“). Govorio je o mogućnostima priliva stranih investicija u kontekstu političke krize u Srbiji kao i o posledicama eventualnog udaljavanja Srbije od EU kada je reč o ulaganjima, ponašanju investitora (i stanih i domaćih), kapitalu, padu standarda i vrednosti dinara, padu berze, deviznih rezervi NBS.

Nakon završetka izlaganja usledila je diskusija, prisutni građani su postavljali pitanja premda neka od njih nisu bila direktno vezana temu debate, već su se više odnosila na političku scenu u našoj zemlji i, posebno, na lokalnom nivou. Skup je trajao ukupno 2 sata. Pre njega, panelisti su gostovali na lokalnoj RTV „Podrinje“ gde je snimljena emisija od oko 20 minuta „Razgovor s povodom“ koja je emitovana 8.4.2008. u 20h i biće reprizirana i u subotu, 12.4.2008. u istom terminu.