|
|
Untitled Document
|
|
|
AKTIVNOSTI KRALJEVO |
|
Panel tribina u Kraljevu : Prednosti za srpske poljoprivrednike u Evropskoj Uniji
Neko će reći, Srbi nisu spremni da se udružuju, oni su individualisti. Možda je i to tačno, ali ako neko prepoznaje ekonomski interes, a on je očigledan, nema dileme da li praviti kooperative ili ne, rekao je direktor „Agro- Mobila“ iz Guče, Ratko Vukićević. On je dodao da će velika koorperativa imati mogućnosti da kontaktira bliže sa Ministastvom poljoprivrede, da edukuje svoje ljude, da ih obuči za primenu pesticide ili organsku proizvodnju.
Kooperativa koja ne bi bila teritorijalno usitnjena, već bi obuhvatala proizvođače određenih vrsta poljoprivrednih proizvoda, imaće mogućnost da istražuje tržište i da veću količinu robe upakuje na nekom centralnom skladištu da bi mogla da se pojavi na tržištu, rekao je on. Kao veliki kooperanti moramo imati dobar proizvod koji će imati svoj znak i brend i biti prepoznatljiv na tržištu, naveo je Vukićević, dodavši da je iz Ministarstva poljoprivrede saznao da je takav zakon u proceduri.
Učesnici panela su u razgovoru istakli da od Države očekuju da napravi pravni okvir za ukrupnjavanje poseda, davanje jeftinih kredita za kupovinu mehanizacije, kako bi poljoprivredni proizvodi iz Srbije mogli da nađu put do tržišta zemalja Evrope.
U radu tribine pod nazivom „Perspektive srpskog sela u Evropskoj uniji“ učestvovali su profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Snežana Oljača i poslovni sekretar Asocijacije „Plodovi Srbije“ Evica Mihaljević.
- Namera mi je da predstavim gde se trenutno nalazi voćarstvo i povrtarstvo u Srbiji, čemu bi trebalo da težimo, šta je naš cilj i kako da uspemo u svemu tome. Najtačniji podaci se sagledavaju u izvozu. Ako ne uspemo da svoje proizvode prodamo na tržištu Srbije, relativno male zemlje, već uspemo da izvezemo, onda je to još veći uspeh. Analizom pet godina ulazad možemo sagledati šta smo to uradili, šta bismo mogli da popravimo da bi se pomakli sa nekog nezavidnog mesta. Mi se i jesmo pomakli unazad tri godine, a posebno u poslednjoj, kada je reč o svežem voću i povrću. U ovom delu regiona postoji najveća kvantaška pijaca koju bi trebalo modernizovati. Unazad tri godine izvoz je rastao. Kod nekih voćnih klultura i povrća on se vidi, ali to nije sve, jer puno toga treba uraditi.Izvoz voća, bez sušenog voća i prerađevina, je bio oko 320.000 tona u prošloj godini. Sa nekih 240 miliona evra to ima veću težinu, tako da voćarstvo i povrtarstvo u ukupnom izvozu agrara učestvuje sa nekih 20 do 30 odsto. Značajno je to što su izvoznici ovih proizvoda uglavnom neto izvoznici, koji devize ostavljaju tu, u zemlji, u kontri ne uvoze ništa. Inače, 70 odsto količine izvezenog voća i povrća je završilo u Evropskoj uniji, što govori o tome da li nam treba, ili ne treba. A zamislite koliko će nam sutra biti lakši i rentabilniji izvoz u Evropu sa olakšicama koje nam ona pruži. Naravno, uslov je da taj izvoz mora da raste iz godine u godinu. Ministarstvo poljoprivrede nam je pružilo dosta pomoći, koja je poslužila kao mobilna kapisla.
Gospođa Mihaljević je zatim govorila o značaju sadnog materijala u voćarstvu.
- Prošle godine je u izvoz otišlo oko 3.000 komada voćnih sadnica, a oko 6.500.000 robnih kalemova, što je jako malo. To znači da smo tu stagnirali još zahvaljujući sankcijama. Izgubili smo korak, ali na sreću imamo naviku i imamo znanje, veoma važne faktore, jer je potražnja za sadnim materijalom velika. Dodajmo da Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše podizanje novih matičnjaka, što znači da bismo mi realno za dve godine mogli da očekujemo prvi sertifikovani material kod nas u nekom drugom sortimentu, shodno evropskom.
U neposrednom razgovoru sa poljoprivrednicima gospođa Mihaljević je dala niz saveta voćarima, ali je pažljivo saslušala i njihove probleme, dileme i iskustva. Posebno zapažene primedbe i pitanja bila su od strane poljoprivrednika, voćara, Milorada Milosavljevića - Buća, koji, iako ima veliko imanje pod nekolicinom voćarskih kultura, muči muku posle pojave klizišta koje je odvojilo njegovo domaćinstvo od puta.
Panel je završen predavanjem dr Snešane Oljača, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, na temu Organska proizvodnja u poljoprivredi. Na početku izlaganja ona je objasnila da je reč o prirodnim procesima u kojima je zabranjeno korišćenje agrohemikalija, već su dozvoljeni drugi oblici zaštite, a da isto tako nije dozvoljena upotreba mineralnih đubriva, već da su umesto njega zastupljeni određeni prirodni principi.
Naravno sve je to uslovljeno zakonima organske proizvodnje i organske proizvodnje donetim prošle godine u Srbiji, kazala je Oljača.
Ona je istakla da se najbolja organska proizvodnja odvija na zatvorenim organskim farmama gde pokazuje svoju veliku rentabilnost i vrednost.
Panel „Srbija u Evropskoj uniji: Šta od toga imam JA, šta od toga ima KRALJEVO organizovao je Građanski savet u Kraljevu , član koalicije 44 nevladine organizacije u Srbiji koje sprovode ovaj projekat.
Predrag Marković
|
|
Na tribini su kao panelisti učestvovali dr Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka BU, koji je govorilo na temu „Socijalni modeli EU“ i dr Aleksandra Pejatović, docent na filosofskom fakultetu BU, koja je govorila na temu „Odnos obrazovanja i zapošljavanja“. Na tribiji je učestvovala i Nela Dančetović socijalni radnik iz Kraljeva koja je u ulozi lokalnog eksperta govorila „O socijanom stanju u loklanoj zajednici“.
Profesor Zoran Stojiljković je izneo nekoliko primera socijalnih modela u EU, praveći komparacije sa stanjem u našem društvu. Posle sagledavanja trenutne socijalne slike Kraljeva od strane lokalnog eksperta Nele Dančetović, učesnici su imali priliku da prodiskutuju, ali i da upoznaju paneliste sa specifičnostima socijalnog stanja u Kraljevu (raseljena lica, izbeglice, loša privatizacija Magnohroma, dosta radnika koji su ostali bez posla u drugim preduzećima...).
Diskusija je, i pored iznošenja veoma teške socijalne situacije u Kraljevu, išla u pravcu traženja rešenja i sagledavanju perspektive. Praveći poređenja panelisti su uspeli da jasno prikažu alternative socijalnih modela koje nam se nude kao delu EU. |
|
| |
|
|
