|
|
Untitled Document
|
|
|
AKTIVNOSTI KOVIN |
|
| |
Tema ove kao i dve prethodno održane tribine u kovinskim selima Bavaništu i Mramorku bila je „Investicije u poljoprivredu - uslov za razvoj sela“, a meštanima se obratilo troje panelista: dr Goran Delibašić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Dragan Mirković, savetnik u Kabinetu potpredsednika Vlade i Divna Marić, savetnica u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi APV iz Novog Sada. Panelisti su meštane Skorenovca u svojim uvodnim izlaganjima informisali o osobenostima Zajedničke poljoprivredene politike (ZPP) EU, razlozima njenog formulisanja kao jedne od najznačajnijh zajedničkih politika članica EU, merama aktivne podrške farmerima, ulaganju u ruralni razvoj i ekologiju, ali i konkretnim koristima za srpske poljoprivrednike ukoliko Srbija nastavi da napreduje ka EU. Poljoprivreda predstavlja jedan od kamena temeljaca ekonomskih integracija osnivača EZ i danas se kao jedna od najznačajnijih zajedničkih politika nalazi u potpunoj nadležnosti organa EU. ZPP je osmišljena sa ciljem zaštite potrošača i farmera od fluktuacije cena poljoprivrednih proizvoda na tržištu, obezbeđivanja dovoljno hrane za sve (nakon gladi koja je ovladala evropskim kontinentom nakon II svetskog rata), zaštite prirodnih resursa i životne sredine i standardizacije kvaliteta hrane zarad zaštite zdravlja ljudi.
Ostvarivanje ovih ciljeva je moralo biti osnaženo razvojem čitavog niza aktivnih mera podrške farmerima od kojih danas neke čine: utvrđivanje minimalne otkupne cene proizvoda, pružanje nadoknade izvoznicima iz EU kojom se nadomešćuje razlika između cene proizvodnje (viša cena) i cene proizvoda na svetskom tržištu (niža cena), direktnim subvencijama proizvođačima po hektaru zasejanog useva tj. grlu uzgajane stoke itd. Ove mere podrške su praćene ogromnim davanjima iz budžeta EU tako da se trenutno preko 40% ukupnog budžeta (što na godišnjem nivou iznosi oko 40 milijadi EUR) troši u okvirima ZPP. Otuda je sasvim jasno otkuda proizilazi revolt i zahtevi za reformisanjem ZPP, kada se ima na umu da svega 5% populacije EU, koliko otpada na poljoprivredne proizvođače, ima pristup tako velikim budžetskim sredstvima. Ovakva situacija ponajviše odgovara novim članicama EU, pošto je nakon poslednjeg proširenja na 10 odnosno 12 novih država istočne i centralne Evrope površina obradivog zemljišta gotovo duplirana zajedno sa dupliranjem broja poljoprivrednih proizvođača, ali i nekim starim članicama EU poput Francuske, Španije i Grčke koje povlače najviše novca iz agro fonda EU. Veličina ovih davanja predstavlja realnu razvojnu šansu i za srpsku poljoprivredu, jer će ukoliko Srbija nastavi da napreduje na planu evropskih integracija njoj biti dostupna daleko veća sredstva za poljoprivredni i ruralni razvoj od onih koje za istu svrhu može da izdvoji sama država (trenutno oko 220 miliona EUR na godišnjem nivou). Međutim, reforma agrarne politike EU je neophodna ne samo kako bi značajna sredstva ušteđena od smanjenja direktnih subvencija farmerima bila usmerena na ruralni razvoj, proizvodnju zdravije hrane i zaštitu životne sredine, nego i da bi se adekvatno moglo odgovoriti na najnovije izazove koji se odnose na uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane i porast potrošnje žitarice za proizvodnju biogoriva, što je za posledicu imalo nestašicu na svetskom tržištu i nagli skok cena. Imajući na umu značaj ZPP za ekonomske integracije, EU je osmislila dodatne finansijske instrumente kako bi podržala proces prestrukturiranja poljoprivredne proizvodnje u državama kandidatima za članstvo i uspostavila adekvatan okvir za podršku održivog poljoprivrednog i ruralnog razvoja. Za države srednje i istočne Evrope EU je bila lansirala poseban program pristupanja za poljoprivredu i ruralni razvoj-SAPARD koji je obuhvatao sredstva u iznosu od 520 miliona EUR na šestogodišnjem nivou. Identičan finansijski okvir podrške poljoprivrednom i ruralnom razvoju je namenjen postojećim kandidatima za članstvo u EU (IPARD), te će Srbija nakon sticanja statusa kandidata moći da koristi i ova sredstva pored sredstava koja su u okvirima IPA-e namenjena ruralnom i regionalnom razvoju. Značajan deo ovih sredstava bi Srbija trebalo da iskoristi za ispunjavanje uslova za ulazak u ZPP: inkorporacija svih direktiva i drugih pravnih propisa iz domena ZPP EU u nacionalno zakonodavstvo, ispunjenje obaveza preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i reforma institucija koje vrše agrarna plaćanja u skladu sa ZPP EU.
Najveći deo predstojećeg posla se nalazi u delokrugu Vlade, a podrazumeva formiranje Agencije za agrarna plaćanja, akreditaciju delova Ministrastva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Briselu, reformu savetodvane službe i izradu jasne strategije srpske poljoprivrede u okvirima ZPP EU. Jedan deo takođe važnog posla, od čije će uspešnosti zavisiti brzina i efikasnost reforme srpske poljoprivredne a ogledane u stepenu realizacije sredstava iz dostupnih evropskih fondova, stoji na samim poljoprivrednim proizvođačima koji moraju prepoznati značaj udruživanja kroz formiranje asocijacija proizvođača, obnovu zadruga, bolju saradanju sa lokalnom samoupravom i NVO sektorom koji im mogu pomoći oko artikulisanja loklanih potreba i zaheva, ali i oko konstantne edukacije o uslovima za realizaciju sredstava iz fondova dostupnih za oporavak i razvoj srpske poljoprivrede i sela. Meštani Skorenovca su panelistima skrenuli pažnju na veliki problem koji po njihovom mišljenju imaju sa mladima na selu, koji su uglavnom s obzirom na loše uslove nezainteresovani za rad i unapređenje poljoprivredne proizvodnje i sve češće se, kako su istakli, u istoj meri kao i mladi u urbanim sredinama odaju porocima, umesto da pretstavljaju glavnu pokretačku snagu daljem razvoju sela. Medijsku podršku održavanju tribine u Skorenovcu dali su elektronski i štampani mediji Radio Bus, Radio Kovin i Kovin Ekspres, koji su i ranije aktivno pratili i izveštavali o aktivnostima koje je Građanska mreža sprovodila na teritoriji opštine Kovin, a u sklopu realizacije aktivnosti na projektu „Srbija u EU-šta od toga imam JA, šta od toga ima moj grad“.
|
| |
|
| |
Mladoj publici se obratilo troje panelista: Danijela Jović, savetnica za mlade u Kabinetu potpredsednika Vlade, Goran Bogunović, ispred Beogradske omladinske mreže i Daniel Gulan, ispred CERAM-a. Panelisti su u svojim inspirativnim izlaganjima uspeli da mladom auditorijumu predstave način na koji se tretiraju mladi u EU, koliko se pažnje posvećuje njihovom daljem razvoju i unapređenju njihovog ličnog i društvenog položaja u skladu sa njihovim potrebama i očekivanjima, ali i glavne programe u EU koji su projektovani upravo sa svrhom olakšavanja i unapređenja položaja mladih u članicama EU. Ključna stvar koja bi trebalo da doprinese promeni odnosa države prema tretmanu mladih u Srbiji, predstavlja promenu polazišta sa koga se država „bavi“ mladima. Naime, država je do sada uglavnom gledala na mlade kao na pasivne korisnike državne pomoći kojima je bilo neophodno zadovoljiti osnovne potrebe - za obrazovanjem, zdravstvenom i socijalnom zaštitom, sportskim i kulturnim sadržajem.
Ipak, usvajanjem Nacionalne strategije za mlade Republika Srbija prihvata mlade kao aktivne činioce društvenog razvoja i nudi okvir za rad mladih na planu sopstvenog unapređenja i usavršavanja, a u skladu sa svojim potrebama i željama. EU je odavno postala svesna činjenice da jednu od najvažnijih razvojnih i integrativnih snaga Unije čine mladi građani Evrope, te se s posebnom pažnjom bavi pitanjima unapređenja položaja mladih u 27 država članica. Ksenofobija, predrasude, visoka nezaposlenost mladih, loši uslovi života, verske, polne, kulturne, etničke razlike su bili više nego dovoljni razlozi zbog kojih je EU rešila da pokrene najvažniji program namenjem mladima u članicama EU, ali i partnerskim zemljama (među kojima se nalazi i Srbija) „Mladi u akciji“ (Youth in Action) za koji je u periodu od 2007-2013. god. izdvojeno 885 miliona EUR. Načelno govoreći, postoje dva podprograma: volonterski programi i programi razmene mladih. Prvi od njih je usmeren na smanjenje nezaposlenosti mladih i podrazumeva da nakon školavanja ili u pauzi između daljeg školovanja mladi uzrasta do 28 godina, mogu 6 meseci da volonterski rade u bilo kojoj državi koja je obuhvaćena ovim programom. To podrazumeva da su im smeštaj, hrana i džeparac u iznosu od 150 EUR mesečno obezbeđeni, a uz to imaju mogućnosti da upoznaju drugu zemlju, kulturu, običaje, nauče jezik i da steknu određeno radno iskustvo u domenu koji ih interesuje.
Nije potrebno posebno naglašavati koliko ovi programi doprinose boljem razumevanju mladih koji dolaze iz drugačijih sredina, koji su odrastali u potpuno različitim društveno-socijalnim okolnostima i razbijanju predrasuda i tabua. Program razmene mladih cilja na povećanje mobilnosti mladih i otvoren multikulturalni i multietnički dijalog, a zamišljen je kroz okupljanja mladih koji dolaze iz većeg broja različitih zemalja sa ciljem učešća u nekakvoj aktivnosti za koju su neposredno zainteresovani (npr. pravljenje nacrta budućeg evropskog ustava, borba protiv efekata staklene bašte, unapređenje položaja žena u svetu, itd). Tom prilikom oni prezentuju sredinu iz koje dolaze, lokalne okolnosti i običaje i upoznaju se sa istim takvim običajima i lokalnim osobenostima u kojima su odrastale njihove kolege koje dolaze iz drugih zemalja. Svrha svih ovih razmena jeste da po povratku u svoje lokalne sredine, učesnici u ovim programima razmene upoznaju veći broj mladih sa onim što su videli, čuli i naučili i da na taj način multipliciraju efekte samog programa razmene. To se naravno ne predstavlja kao strikna obaveza učesnika u razmeni, niti postoje unapred utvrđeni modaliteti na koje bi oni morali da svoja iskustva podele sa mladima u svojoj lokalnoj sredini, ali se podrazumeva da bi u bilo kom samostalno odabranom obliku učesnici trebalo da sa drugima podele ono što su videli i naučili tokom samog programa. I ono što je najbitnije ne postoje nikakvi unapred utvrđeni kriterijumi - najbolji đaci, najaktivniji mladi, najperspektivniji pojedinci (i sve ostalo na naj...), koji određuju koji mladi imaju prednost za učešeću u ovim programima. Jedini kriterijum je da je reč o osobi do 28 godina starosti, koja ima ideju i volju, i da uz to i formalno aplicira za neki od ovih programa. Daniel Gulan je srednjoškolcima predstavio publikaciju „Korak po korak do posla“ u kojoj je kroz niz konkretnih koraka-od evidencije u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, preko mera aktivnog traženja posla, pisanja CV-a, propratnog pisma, intervjua, do mera samozapošljavanja, na slikovit i jezgrovit način predstavio šta bi mladi nakon završetka školovanja trebalo da preduzmu kako bi lakše našli posao. Publika je bila zainteresovana da sazna kako izgledaju obrazci kojima mogu da apliciraju za volonterske i programe razmene, da li i od koga mogu da dobiju pomoć prilikom njihovog popunjavanja, kako da se udružuju sa ciljem olakšavanja pristupa ovim programima itd. Medijsku podršku održavanju tribine pružili su i ovaj put kovinski elektronski i radio mediji - Radio Bus, Radio Kovin i Kovin Ekspres, koji su pored celonedeljne najave tribine uživo u svom programu ugostili i učesnike tribine, kako bi se građanima pojasnilo ono o čemu će biti reči na samoj tribini.
|
| |
|
| |
Mramorčanima se u sali Mesne zajednice obratilo troje panelista: Predrag Stošić, Centar za razvoj, Leskovac, Radojica Mojsijev, Centar za razvoj AGORA, Vršac i Divna Marić, Poljoprivreda savetodava služba APV, Novi Sad. Meštani su imali prilike da se informišu kolike su subvencije za poljoprivredene proizvođače u EU, kako funkcioniše mega agro fond EU, kako je tekao plan ruralnog razvoja u članicama EU i da saznaju kako danas izgleda jedno tipično selo u Nemačkoj.
Od osnivanja evropskog poljoprivrednog i grantnog fonda 1962. pa do sredine 80-ih subvencije za poljoprivrednu proizvodnju u EZ su uticale na snažno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje što je dovelo u pitanje realizaciju tih proizvoda na svetskom tržištu. To je razlog zbog koga je EZ od 1988. počela strateški da planira razvoj ruralnih zajednica u EZ sa ciljem stvaranja, ako ne identičnih ono bar sličnih, uslova života u ruralnim kao i u urbanim sredinama. U 1991. god. se krenulo sa realizacijom prve faze programa za razvoj ruralnh zajednica, poznatijim kao program LIDER I, čiji je cilj bio da se do kraja 1994. god. potpuno obnovi 270 sela u EU. S obzirom da su rezultati ovog programa bili zadovoljavajući EU će u narednim godina lansirati još dva identična programa: LIDER II (1994-2000) tokom koga je obnovljeno još 1000 sela u EU i LIDER+ (2000-2006) nakon koga su sva sela u EU bila rekonstruisana. Značaj i efekti razvoja ruralnih zajednica u EU su uticali na povoljnije pozicioniranje ruralnog razvoja kao budžetske stavke u EU, tako da je od 1999. god. ruralni razvoj postao II stub opšte poljoprivredene politike EU kojem su bila namenjena daleko veća sredstva iz budžeta EU nego u ranijem periodu. Koliki značaj EU pridaje razvoju ruralnih zajednica najbolje govori i to što je jedna od pet komponenti Predpristune pomoći namenjene kandidatima i potencijalnim kandidatima upravo pomoć namenjena ruralnom razvoju. Nažalost, ovo je komponenta IPA-e koja je namenjena isključivo kandidatima za članstvo, što znači da sredstva sa ovom namenom nisu trenutno dostupna Srbiji. Dalje napredovanje Srbije na planu evropskih integracija će za rezultat imati dostupnost sredstava namenjenih ruralnom razvoju iz IPA-e, što je od posebnog značaja za oporavak ruralnih zajednica kada se ima na umu da država nema dovoljno novca koji bi usmerila upravo ruralni razvoj.
Meštani Mramorka su bili vidno iznenađeni kada su na fotografijama videli kako izgledaju sela u Nemačkoj. Posebno ih je obradovala činjenica da je u državama članicama EU selima vraćena katastarska imovina, i da sama sela imaju opštinske uprave u kojima meštani mogu da završe sve poslove vezane za izdavanje ličnih isprava, urbanističke i katastarske poslove bez odlaska u obližnji grad. Sela u EU imaju svoje domove zdravlja i staračke domove, osnovne i srednje škole, turističke organizacije, centre za razvoj sela itd.
Mojsijev je meštanima šematski predstavio funkcionisanje agro mega fonda u EU i napore koje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije bi trebalo da preduzme kako bi povlačenje sredstava iz ovog fonda za naše poljoprivrednike bilo moguće. Divna Marić je govorila o agrarnim potencijalima opštine Kovin, kao i o komparativnim prednostima i manama različitih vrsta poljoprivredne proizvodnje koja je moguća u Banatu. Građani su bili najviše zainteresovani za pružanje pomoći prilikom rešavanja problema oko privatizovane loklane poljoprivredene zadruge, jer je, kako su istakli, u pitanju seoska imovina u koju su meštani decenijama ranije ulagali, a danas se sav prihod koji se ostvaruje od proizvodnje na 350 hektara zadružne imovine iznosi iz sela i na taj način se uskraćuju sredstva koja bi mogla biti uložena u dalji napredak i razvoj ove ruralne zajednice.
Najavu i održavanje panela propratili su, kako i svih narednih puta, lokalni elektronski i štampani mediji Radio Kovin, Radio Bus i Kovin Ekpres, koji su pored celonedeljne najave samog događaja intervjuisali gostujuće paneliste sa ciljem da građani Kovina dobiju potpuniju sliku o čemu će zapravo biti reči na samom panelu. |
| |
|
| |
Prisutnim građanima obratilo se troje panelista: Marijana Trifunović, savetnik za IPA fondove EU pri Ministarstvu finansija Republike Srbije, Aleksandar Jovanović, menadžer gradske opštine Vračar i Nenad Stojanović, saradnik za poslove u vezi sa lokalnom samoupravom pri Ministrastvu za Kosovo i Metohiju
Kroz inspirativna uvodna izlaganja panelista građani su imali prilike da se informišu o tome kako su organizovane jedinice lokalne samouprave u članicama EU, koji su sve fondovi EU dostupni regionima i jedinicama lokalne samouprave za zajedničke projekte, zašto je važno da građani u potupnosti imaju uvida u celokupan proces izrade lokalnog budžeta, od njegovog planiranja do kontrole načina trošenja budžetskih stavki, koje su prednosti prelaska na programko planiranje i trošenje lokanog budžeta itd.
O EU se u kontekstu današnjice sve češće govori kao o „Evropi regiona“ jer se na tom nivou decentralizacije „evropske“ vlasti u najvećoj meri odvijaju procesi u koje najdirektnije mogu biti uključeni sami građani, sa ciljem da daju spostveni doprinos strateškom planiranju razvoja njihovih lokalnih sredina. A jedni valjan argument kojim se podupire potreba za decentralizacijom svake vlasti jeste zapravo benefit koje lokalne sredine ostvaruju zahvaljujući tome što sopstveni rast i razvoj strateški planiraju na temeljima lokalnih prilika, potreba i resursa, a koje na isti način ne moraju biti percipirane od strane centralne vlasti. EU ni na koji način ne nameće prihvatanje bilo kakvih šablona decentralizacije vlasti niti samim članicama, niti državama poput Srbije koje kao svoj prioritet vide članstvo u ovoj organizaciji. To zapravo znači da se poštuje svaki izvorni/lokalni model decentralizacije vlasti samih država, ali da on nužno mora zadovoljiti određene standarde koji su se kroz praksu evropskih država iskristalisali kao dobri primeri organizacije vlasti na lokalnom nivou: da se vlast vrši što bliže građanima što zapravo podrazumeva da se sva pitanja koja je moguće regulisati na lokalnom nivou na tom nivou i rešavaju (princip supsidijarnosti), da vršenje vlasti bude potpuno transperentno i odgovorno prema samim građanima, da loklana vlast bude funkcionalno i finansijski sposobna za vršenje nadležnosti u njenom domenu itd. Evroskeptici bi ovde opet našli za shodno da prigovore kako je to opet čitav set novih uslova koji se postavljaju pred Srbiju, svesno zaobilazeći da jedinu korist od „ispunjavanja bezbrojnih uslova koji stižu iz Brisela“ imaju zapravo sami građani za koje je u sadašnijm prilikama srpskog lokalnog kolorita lokalna vlast zainteresovana samo kada im zavlači ruku u džep, puneći na taj način lokalni budžet pri čijem planiranju građani uglavnom nisu konsultovani.
Jovanović je istakao da su sredstva koja lokalnim organima vlasti u Srbiji stoje na raspolaganju (a koja se u iznosu od 80% obezbeđuju iz državne kase, u čemu se ogleda potpuna finansijska zavisnost jedinica lokalne samouprave od centralne vlasti) dovoljna samo za podmirivanje tekućih troškova i da je na osnovu njih gotovo nemoguće planirati i ulagati u dugoročni razvoj lokalne zajednice. To zapravo znači da opštine u Srbiji nemaju dovoljno novca da same projektuju sopstveni razvoj i da ulažu njega, pa je neophodno doći do sredstva za razvoj na drugačiji način. Jedan od načina jeste dostupnost sredstava iz fondova EU, a opštine u Srbiji već u ovoj fazi imaju pristup dvema komponentama Predpristupne pomoć i- pomoć tranziciji i izgradnja institucija, prekogranična saradnja, što na godišnjem nivou čini oko 190 miliona EUR. Sa dobijanjem statusa kandidata otvoriće se mogućnost da lokalni organi vlasti povlače sredstva iz 3 preostale komponente IPE koje su mnogo značajnije za lokalni razvoj- ljudski resursi, ruralni razvoj, regionalni razvoj. Konačno, sa pristupanjem EU Srbiji bi postala dostupna sredstva iz strukturnih fondova EU koja čine oko 36% ukupnog budžeta EU ( koji za period od 2007.-2013 iznosi 864 milijardi EUR), jer će Srbija još niz godina nakon pristupanja EU biti ispod 75% od proseka razvijenosti u EU, što je kriterijum za povlačenje ovih sredstava. Naglašena je urgentna potreba za izgradnjom institucijalnih kapaciteta pogotovo na lokalnom nivou kako bi raspoloživa sredstva iz fondova EU bilo moguće zaista i trošiti, jer nas iskustvo država koje su pre nas prošle kroz ovaj proces upravo uči da nepostojanje instrumenata i institucionalnih kapaciteta za pisanje i upravljanjem projektima iz ovih oblasti zapravo ograničava dostupnost raspoloživih sredstava iz ovih fondova na svega 20% od sume koja državi kandidatu stoji na raspolaganju. EU je do sada u reformu lokalne samouprave u Srbiji uložila oko 90 miliona EUR.
Građane je najviše interesovalo kako da se sami obuče za pisanje i upravljanje projektima i da li postoji mogućnost da kao fizička lica podnesu predloge projekta koji bi bili finansirani iz EU fondova. Takođe, pokazana je znatiželja da se građani informišu na koje sve načine mogu da dođu do informacija o tome na koji način se troši lokalni budžet ali i kako da sami učestvuju u njegovom oblikovanju, kao i o tome da li se u članicama EU opštinski menadžeri odmah smenjuju ukoliko se otkrije nepravilnost u njihovom radu bez obzira da li pripadaju vladajućoj partiji/koaliciji. Upućeno je i pitanje da li postoji mehanizam kojim bi se od strane centralne vlasti primorali lokalni organi vlasti da se brže transformišu ka modernim samoupravama, jer je do sada ta transformacija zavisila isključivo od entuzijazma opštinskih menadžera. Pokazano je interesovanje za način organizovanja opština u susednim zemljama poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske.
I ovaj put medijsku podršku održavanju panela su dali lokalni elektronski i štampani mediji Radio Kovin, Radio Bus i Kovin Ekpres, koji su pored celonedeljne najave samog događaja intervjuisali gostujuće paneliste sa ciljem da građani Kovina dobiju potpuniju sliku o čemu će zapravo biti reči na samom panelu.
|
|
| |
Interaktivni panel je održan u prepunoj sali Doma kulture u Bavaništu sa početkom u 20 časova i prisustvovalo mu je preko 40 meštana svih generacija koji su bili vidno zainteresovani za izlaganja panelista: Dušana Protića, pomoćnika ministra u Ministrastvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Divne Marić, savetodavca pri Poljoprivrednoj savetodavnoj službi AP Vojvodine i Radojice Mojsijeva, konsultanta za razvoj Centra za razvoj AGORA-Vršac.
Učesnici su imali prilike da čuju da će povećanje sredstava za podsticaje u agraru zavisti isključivo od daljeg napredovanja Srbije na planu evropskih integracija. Sredstva koja za tu svrhu izdvaja Republika Srbija na godišnjem nivou iznose oko 220 miliona EUR i ona su daleko od podmirivanja potreba i očekivanja samih poljoprivrednika, a pogotovo su nedovoljna za investiranje u ubrzan ruralni razvoj. Takođe, očekivanja da će ova budžetska sredstva značajno rasti narednih godina su potpuno nerealna, ukoliko Srbija ubrzo ne dobije status kandidata kada će za nju postati dostupna sredstva iz jedne vrlo važne komponente Predpristupne pomoći EU, a to je upravo ruralni razvoj. Više puta je istaknuto da je dostupnost fondovima EU za srpske poljoprivrednike nasušna potreba, jer je to jedini način koji će im omogućiti da po kvalitetu sustignu već sada kvalitetnije poljoprivredne proizvode rumunskih i bugarskih ratara. Hvatanje koraka za konkurencijom je u ovom momentu još uvek moguće, ali trajnije zaostajanje Srbije na planu evropskih integracija može bitno da ugrozi poziciju srpskih poljoprivrednih proizvoda na probirljivom i vrlo zahtevnom evropskom tržištu. Protić je istakao da je Rumuniji za poslednje 3 godine bilo dostupno 3 milijarde EUR kroz program SAPARD za ulaganja u poljoprivredu, što je 5 puta veće od sredstava koja naša država na godišnjem nivou može da izdvoji za istu svrhu. Međutim, nije tu kraj sredstvima za ulaganja u poljoprivredu na koje bi Srbija mogla da računa ukoliko nastavi napredovanje ka EU. Sa sticajem statusa članice EU, za Srbiju bi postala dostupna sredstva iz najvećeg agro fonda na svetu koji na godišnjem nivou iznosi oko 40 milijardi EUR (što je 44% od ukupnog budžeta EU).
Mojsijev je uz šematski prikaz, ratarima obajsnio funkcionisanje ovog fonda od registarcije poljoprivrednih gazdinstava i prijavljivanje kultura koje se uzgajaju, preko formiranje Agencije za plaćanja od stane Ministarsta poljoprivrede, slanja i obrade svih tih podataka u Brisel do prebacivanja sredstava na tekuće račune poljoprivredinka. Glavni utisak učesnika je bio zapravo žal za time što već sada nisu u poziciji da povlače sredstva iz ovog fonda.
Divna Marić je predstavila agrarne potencijale opštine Kovin koji se ogledaju u činjenici da 74% čini obradivo zemljište, ali da se od toga koristi 59% . Ratari najviše uzgajaju žitarice, sa predominantnim udelom kukuruza u toj proizvodnji na koji otpada preko polovine svih useva. Istaknuto je da Bavanište ima odličnih uslova za gajenje proizvoda koji daju veći profit po jedinici zemlje, poput uzgoja povrća, i da bi meštani mogli da razmisle o takvoj soluciji.
Učesnici su najviše bili zainteresovani za odgovore na konkretne probleme sa kojima se svakodnevo susreću: kako sprečiti upotrebu zabranjenih pesticida, kada će država početi da isplaćuje subvencije za registrovane obradive površine, da li je moguće da se propisi iz domena poljoprivrede donose po skraćenoj proceduri umesto da se na njih čeka po nekoliko godina, koje su sve uredbe iz domena poljoprivrede usvojene tokom prošle i ove godine, da li postoji neki uspešan model za oporavak propalih seoskih zadruga i sl.
Održavanje ovog, kao i prethodnog panela, medijski su propratili lokalni elektronski mediji, Radio Kovin i Radio Bus, u čiji program su se uživo uključili panelisti, predstavljajući svoja izlaganja na panelu, uz poziv slušaocima da uzmu aktivno učešće na ovom i narednim panelima kao i pratećim aktivnostima koje u sklopu ovog projekta na teritoriji Kovina organizuje Građanska mreža. List Kovin Ekspres, čiji je reporter prisustvovao događaju, je izvestaj sa panela objavio na svojoj internet prezentaciji.
|
|
Održavanju panela je prethodilo radijsko gostovanje panelista i koordinacionog tima Građanske mreže, na lokalnim radio stanicama - Radio Kovinu i Radio Busu, tokom koga je predstavljen projekat i konkretna tema uz poziv slušaocima da posete sam panel. Panel je održan u Centru za kulturu Auditorijumu, koji su prevashodno činili maturanti Gimnazije i njihovi profesori, obratilo se troje panelista: docent Aleksandra Pejatović ispred Instituta za pedagogiju i andragogiju Filosofskog fakulteta u Beogradu, Martina Vukasović ispred Centra za obrazovne politike i Tomislav Ćetković predstavnik Infostuda. Panelisti su u uvodnom petnaestominutnom izlaganju, svako iz svog ugla, ukazali na značaj obrazovanja kao glavnog generatora celokupnog razvoja svakog društva pa i našeg, na čijim dobrim temeljima je jedino moguće planirati dugoročni ekonomski napredak Srbije, porast životnog standarda i smanjenje nezaposlenosti.
Evropska unija je od 2000.god. do sada u reformu obrazovnog sistema uložila preko 60 miliona evra, od čega je 27 miliona evra preko programa TEMPUS bilo namenjeno visokom obrazovanju, dok je ostala sredstva Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) usmerila u ostale nivoe obrazovanja. U ovu sumu nisu uračunata sredstva koja su otišla u ulaganje u samu infrastrukturu kao što je renoviranje zgrada, nabavka računara, gradnja sportskih terena, hala i sl. Jedini razlog zbog koga EU ima potrebu da ulaže u obrazovanje u Srbiji, reprezentuje zapravo njen odnos prema obrazovanju uopšte - kao glavnom sredstvu daljeg napretka i razvoja EU kao celine, njenih država članica, ali i samih kandidata za članstvo u EU. Na ovaj način EU daje spostveni doprinos osnaživanju reformskih procesa u Srbiji, a samim tim ubrzanju napretka Srbije na planu evropskih integracija.
Nakon sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, za Srbiju bi se otvorili novi izvori finansiranja značajni za dalju reformu obrazovnog sistema. Najpre, dostupnost svih pet IPA programa finansiranja: podrška tranziciji, prekogranična saradnja, ljudski resursi, regionalni razvoj i ruralni razvoj, za koje je EU u periodu od 2007.-2013.god. namenila 11,5 milijardi evra. Potom, Srbiji bi kao kandidatu za članstvo bio dostupan Lifelong Learning Programme za koji je u istom budžetskom periodu EU izdvojila 7 milijardi evra. I konačno, Srbiji kao članu EU će biti dozvojen pristup strukturnim fondovima EU iz kojih će za ulaganje u obrazovanje moći da vuče značajna sredstva. Primera radi, Portugal, koji je po stanju obrazovne strukture stanovništva vrlo sličan Srbiji, u periodu od 2000.-2006.god. iz strukturnih fondova EU je povukao sredstva u iznosu od 27 milijardi EUR. Imajući u vidu da se iz budžeta države Srbije oko 70 miliona evra na godišnjem nivou ulaže u obrazovanje, više je nego očigledno da su sredstva koja bi obrazovni sistem Srbije mogao da koristi za svoje dalje unapređenje i razvoj iz strukturnih fondova EU na godišnjem nivou višestruko veća od izdvajanja same države za iste potrebe.
Srednjoškolci su najviše interesovanja pokazali za reformu visokoškolskog obrazovanja u skladu sa Bolonjom, u kojoj meri je ona omogućila efektivnije studiranje i šta novi koncept studiranja zapravo podrazumeva. Pitanja koja su postavljali panelistima su se odnosila i na mogućnost nastavka studiranja u inostranstvu i priznavanja naših zvanja u EU, kao i na srednjoškolske i studenske programe razmene. Takođe, srednjoškolce je interesovalo nakon kojih fakulteta je najlakše moguće naći zaposlenje i kojim veštinama je neophodno ovladati kako bi se lako dobio posao. Živka Černoh, direktorka gimnazije, istakla je da reformi obrazovanja kao uslovu za rast zaposlenosti stoji na putu i pitanje dostupnosti specijalističkih studija u oblasti obrazovanja prosvetnim radnicima u Srbiji, jer su cene više od onih u EU.
|
|
| |
|
|
